Дело

ВО.ЖА ИСНХОЛОГИ.ТА 119 веселили ее због одласка њнхова. По улицама грмелн су громкн узвици: „Италнја jc увек бпла гробннца Француска“. С болом у срцу ос/гуиала је Француска воЈСка ћутећи. Калмен кога је Бонапарта оставно у Керони гврдо је веровао, да је он н љегово неколико војника нринето на жртвеник. Французи су одсгупали целе ноћн између 14. и 15. новембра. Чим свану п сунце ограну, војска се Француска нзненадн! Јуче у вече она је нацустила Верону н оставила је за собом, а сад, о чуда, внде исте звонаре н торњеве веронскнх цркава! Нусамоје јуче при одступу Верона бнла од ње аозадм, а југрос је лево. Дакле војска се Француска сад тек увери да она није оступала од Вероне, него ју je само обнлазила ппеко ноћ. Идућа три дана становницп Вероне слушади су сваколневну пуцњаву тонова. Ови су мислили да није могуће да се бптка борн у правцу у ком се тоновска грмљавина чује, јер су ту бнла само блата н глнб. Ко ће још у блато војску размсштаги! Ну ваздух се неирекндно ироламао од грдне пуцњаве баш у нравцу блата. Чегвртог дана на велико чудо становника веронскнх. Французи враћају се поново у варош, али не на она врата на која су нз ње нзашли пре 4 дана него на сасвим супрогна овнм т. ј. од стране аустрнјске војске! Становнишг брзо носкидаше разне транспаренге, говорннцн умукоше, а цела се варош ућута н сневесели, само се обрадова Калмен u она шака Француза што су с њим били. Наполеон је сад постао демон за веронске грађане. Онп су му нрнписивали и оно, што је немогуће. Сматралн су га за ванприродног човека. Њега су дакле сматрали за правога вешца. Говориге шта хоћете, ну заиста он и Huje бно од обичних л>уди ! Псторик ће ири оиису ове Наиолеонове ратне оиерације рећи: чудно ми чудо, па то су обична носла V Зар ми је и то чудо: оставио једна врата иа се вратио на д]>уга ? Тако је. Он заиста нпшта друго ннје ни учннпо, него је само завезао два прекпнута конца, али нх је везао н иросто u вешто- Давно је речено, да ништа иростије није од онога што је јуче урађено. а нпшта теже од онога, што ће се тек с-утра израдити. То је оно Колумбово јаје. У оваквим догађајима диже се и расте ирестиж судбом одређеннх лл дн за велика дела. Свегина их к]»оз хиљаде уста слави н узноси, сматрајућн их за чудовишта. Она им измишља легенде крје су тим већма баснословније, што су више удаљеније од нонришта на ком се догађај извршио. Одржани уснех припрема новс лаворике. Ниновник иостаје код светине идол. Са АлвинциЈем је докусурао Нанолеон на овакав истн начин као u са становницима Jiepone, т. ј. користсћн се силом уобразиље. У прве данс бптке су се борнле у риговима п мочарима а то зато, што је овај иравац напада у леви бок Алвинцијев, а н због гога, што се бројно надмоћнији Алвпнције није могао са свом војском развигн на оваквом терену. Два уска пута ширине 5—6 m., која су водпла иреко ових pu-