Дело

120 Д Е Л О това, сметала су развијаљу Алвинцијеве војске. Све је ове околности овако створио Алвинцију његов противник Нанолеон. Овај је иоследњи довео Алвинција у такав ноложај, да за себе извуче највеће користи. Трећег дана после свију неуспешних нокушаја, а по извршеном прелазу иреко реке Адиџе на тачцп где се у њу улева њена приточица Алпоња. Наиолеон је Фронтално напао на Алвпнција. Ну све узалуд ■ Никако није могао потиснути Аустријанце. Шта да ради? Дође на мисао да га обмане, и заиста у овом u успе извршивши следећу демонстрацију: Наполеон призове капетана ХеЈжула, ЦЈптца, и нареди му да ирпкупи што више трубача и добошара и неколико коњаника, па да пажљиво и неосетно пређе на супротну страну рита где је противник u да га уз иратњу труба и добоша нанадне у леви бок. Капетан Херкул изведе ову демонстрацију изредно. Нрешав с ону страну рита на којојје иј)Отивнш.-( Херкул нанадне аустријску војску са трубачима и добошарима. Алвинције се унлаши од овог бочног н изненадног наиада, па судећи ио многнм трубачима и добошарима да је нападнут од целе Француске војске, нареди одступ и побегне с војском бојећп се да му Французи не одсеку остунницу. Ето, томе је уобразиља крива. Због ње је Алвпнцпје побегао. ’Дође време, да се и добошарн прославе! — Овај еиизод код Арколе иоред реченог доказује вам п то, какву је изванредну душсвну п Физичку енергију развио овај сграшан човек. Он није знао за умор, алп ни другоме није дао мира u покоја. Он нпје штедео ни npoтивника ни своје. Овом изванредном енергијом он је изнуравао и душевно и физички нротивника. Мало комотнији и лабавији противник долазио јс на мисао да сво напусти, само да се избавн од оваквог ненрекидног нритиска и робије. 8а доказ овога довољно је да наведемо само толико, да се Иаполеонова војска, иочев од 4. новембра иа до 18., беспрекидно кретала и гукла. Пуна три дана она је борилабитку код Каљдера (15. 16. и 17. нов . Друго је што видимо из овог Арколског догађаја то, што је Наполсон умео да сило.ч нодвЈ>гне противника својој eo.bu. Он ствара такве прилике иротивнику, да овај ради оно што иде само у којшст Напслеону. Ну најглавнија особина Наполеонова коју нам овај еппзод нзноси та је, што је он био всома уиоран и нЈшсебан и у најонаснијим околностима. Он не губп веру и наду на уснех и онда, кад сем iijionacTii готово се ни1нта друго не можс очокивати. Он све покушава и у почетку не усиева, али нс губи наду, не колеба се и не плашн. Није му успела по жељи једна комбинанија, а та је, да иотисне Алвинцпја ФЈшнталннм нападом, а већ је ДЈ)уга готова: да га напада у левн бок. Он напада на Алвинција први, други н трећи дан, на и ако не усиева он не одустаје oi напада. Са овнм је он оист себн користио u ако ннје у нападима успевао. Користио јс нрво у гоме, пгго је одв{>агио Алвннцпја од главног његовог циља, те му шуе дао ни да номисли, да се сједини с колоном г. Давидовића, а друго. одвратно га је од свију могућих покушаја