Дело

ВО.ТНА ИСНХОЛПП1.ЈА 121 да Верону оелободн. Оваквим поступцпмл он снлом нотчињава Алвпнцпја св ijoj во.ђн. Н то Наполеон предузнма и тада. кад је у нола бројно мањи. 13000 према 23000. Ннки веле, да је он бно пдеал.ан рагник Он је бно такав заго. шго је умео да ствојји ноље нрпмене својем генију. Старн су говорпли: боља је војска овнова коју нредводи лав од војске лавова коју нредводн ован Ово је најбоље ногврђено овом војном Наполеоновом у Птали,ju 1799. г. Нанолеонов рагничкп гСније особнго је бпо плодан у стратегији, ' изгледа, много внше но у тактици. 11a огромном земљишном просгранству он видтт, н то у моменту, оно шго другн баш викако не може да внди. За њега јс нпр. врло нрјамно бнло да одржање северне Пталије у властн Француске само је могућно тада. ако се одржн у власти веронскн рејон. Пзгубнти овај рејон но његовом је схвагању нингга мање од губнтка целе Пталије чак до Француске граннце. Значај јеверонског ]>ејона н бпо такав, јер је он веза путева, којп воде из Ауетрије за Птадију. Ко је госнодар ове везе, тај може нрогнвннке појединце тући било да се он креће из Тирола било из Пзонца. Ову генијалну подобност у оцени огромних нросторија најбоље је доказао Наполеон у војни протнв Аустри е 1809. г. а носле. иораза код Асперна на Дунаву. Нанолеон је са својом војском заузео острво Лобау на Дунаву код Беча. Сви до једног од Фран цуских маршала и генерала у ратном савету молили су га да напусти о стрво Лобау. ,.11с, — одговорио им је он — манустити осгрво Лобау илп одстунити за Рајну то је све ]едно исто, јер је осгрво Лобау на левој обали Дунава (т. ј. на противничкој) од које је одвоЈено само уским н досга плитким рукавом. Ако одржимо п очувамо Лобау. ми имамо прекрасан мостобран н то с воденим ровом. Под заштитом овога, ми можемо кад год хоћемо нодићи мостове. Папуштањем осгрва Лобау прешав на десну обалу Дунава, ми бисмо били у потнуно насивном одбранбеном ноложају. Ми не бпсмо тада могли нишга дознати о тежњама противника, а с овим нак не бисмо ништа корнсно моглн предузетн.“ — Дакле он је то све добро уочио. а ово није могао уочити ниједан од његових маршала н генерала. Да сведемо у кратко све ово шго рекосмо о Наполеону I. Самонрегоревање било је код њега веома развијено. Он лично није знао за етрах. У колико су околности бивале теже и онасније но њега у толико је он био хладннјн u спокојнији. Једном га један од његових маршала код Березине ономене да се причува, а он му одговорп: „Мопsieur, pourtpioi voulez-vous m’oter mon calme.“ —„Госиодпне зашто ме узнемиравате.“ Панолеон је одарен бно, да брзо н тачно оценн постојеће околностп. Он је бно безгранично частољубив. Његов дубок н свестрано нзоштрен ум. одгојен у највећој револуционарској темнератури а у младићу од Ža година. даље, необичан таленат у оценн земљишга како у мањем тако н у највећем пространству, т. ј. како бојишта тако и ратншта,