Дело

ВО.ША ПСИХОЛ ОГИ.ГА 123 револуцију ирисаједињено Француској. Импуле Француског темпераменга и у онште особине на ово скоро нокорено острво није могао биги тако осеган но његове становнике. Сливање ума, а још внше еливање срца н ocehaja није могло бнти такво код Нанолеона, те да он ocelia и мисли као рођени Француз. Напротив извесно се зна, да се Корзика буннла н унотребљавала је сва средства само да се ослободп Француског госнодарења. Корзиканцп су мрзели Французе, а н Нанолеон је делно овакве осећаје са својим земљацима. Да је ово тако, најбоље нам сведочи Факт тај, што се u Наиолеон борио против Француза у корзиканском устанку под вођом Паолом. Пмамо још да наведемо у ирнлог доказивању, да је Наиолеон био ryf) за Француску масу. Зар су се могле у души оваквог Корзиканца одгајити н укореннтп оне традиције, које су се не знајући u неосе гно укореннде у Француској маси тако pehn на грудма мајчнним ? Такве традиције нису бнле у срцу Нанолеоновом. Он није сисао млеко Француске мајке. Он је дакле био туђ, а с овим и сасвии ослобођен од оваквих традиција. Он је u поред тога и бпо човек u сасвим другог културног тина. а то значи, да је он био лвспуби туђинац за Французе. Стендал је у праву кад је уиоредио Наиолеона са кондотјерима') талнјанским XIV и XV века. Стендал јеуираву више но шго је можда н сам мислпо, кад је нао на овако погодно уиоређење. Он је нрозрео моћ атавизма.'1) Зар се и данашњн Корзиканци много разликују од својих нредака ? Пре 100—150 година они су још већма били отуђени од Француза н већма cvv задржали своје националне иогодбе. Наука нам доказује, да се карактерне особине једног народа врло мало нотчињаваЈу с граном пмпулсу, а с тим још мање, ако je нокорена територпја одвојена од контпнента. те ннје у непосредном додиру са господарећим племеном. т. ј. ако је нокорена терпторија какво осгрво, а то је п Корзика. Образовање, које је Наполеон добпо у Француским школама, није могло у толикој размери упливисати на промену његовог културног типа. Дуже је време нотребно, па да се особиие госиодареће нацнје иресаде и уко]>ене у душама покореног нлемена. За ово нмамо најбољнх шказа код нас Руса. По заузеђу Кавказа ми смо Кавкасце младпће прпмали у војску и васшггавали нх у нашпм врјним школама у Петрограду. Кад су произведени за Офнцире. њих смо упућивали у Кавказ. Иосле кратксг времена они су постајади псти они днвљацп. којп су и пре школовања били Дакле ни осмогодпшње школовање н васпитање није их могло изменити Душевне особине човека, а нарочиго масе, не могу се тако брзо изменити као Фнзите. Нанолеон је говорио за нас Русе: „grattez u» peu le Husse, et vous verrez uu tartare“. ') Од талијанске речц: Condottierie, тако су у Пталијн нрошлих пекова зване најамничке вође, које су са својии врРованим четама служиле онога који им више плати r и код кога су нашле веће корнсти Пр. 2) Атаиизам = пренашан.е карактерних осо<'ина предака на потомке. II.