Дело

124 Д Е Л 0 Mu Русп можемо с правом и за њега рећи, да је он био Фраицуз само ио спољашности, ади не u по осећајима и традицијама. Ко дубоко ироирати како је Наиолеон стварао своју каријеру увериће се, да он иити је био ио типу ни по карактеру Француз пли Талијанац ХУШ века: то је био чист и овејан Корзиканац XIV и XV века. Научну спрему он је лако постигао, благодарећи свом изванредном таленту, алп карактер ]е његов остао исти п неизмељен, па шта впше још се већма развио за време револуције, која је била врло погодна за овакав темпераменат. Истина је, да је он умео да заборавп u да друге опчини, те да се они забораве да он није био прави Француз. Ово је знак, да је он био гибак. Он је вешго умео да прикрије или истакне оно нгго је ишло у његову корист. Ну u норед свега тога, и норед његове гппкости п умешности инак су доцне примећени н то јасније и очигледније и таквн знаци, којима еејасно дознала његова лукава душа, пакост u необузданост. Изгледа нам, да нпко бол.е није појмио ону сгару изреку : „Боље је убитн ћавола, но чекати да те он убије.“ Он је вешто умео да тамани евоје противнлке. Тако у заверп Иишегрија и Калудаља, коју је Фуше измајсторисао но нарочитим упутима Наполеоновим (види Les đerniers jours du Consulat, par Fauriel), отнрављени су на вечну робцју не рОјалисте — који су и заверу подигли, него јакобинци, а то зато, што су ови били много опаснији ђаволи од ројалиста. Све околносги које наведох, ма како пх који сматрао, пли за луде пли за умесне, мени је готово све једно. Ја само констатујем Факта и тврдим, да не би ниједан од рођених Француза тако далеко огншао. Наоружан овако моћним оружјем. он је терао све даље и даље. Он је извршио масу каииталних дела, али је и извршио многа зла и несреће. Ко само цени његова корисна и добра дела, за тога je Наполеон велики човек, а ко види у њему само творца беда и несрсћа, за тога је антихриста. Нелики човек може бити само онај. који је иодобан н за велико зло. Такав је подобан и за велико добро. Обпчан скучен ум не може бити ни велики разбојник. И за ово треба подобности. Ну између злочина и злочина има разлике и то још како огромне разлике. На једно се злочинсгво подижу споменпци и име се обесмрти, а за друго вешалом награђује. Ну шга нам вреде ови многн малени Нанолеончићи, који немају иороке велпког гснија I ћшолеонова У На првом кораку ови се Наполеончнћи спотичу и падаЈу. Од њих ннти је велика корист нн обратно велика несрећа. Расколников Достојевскога') убија богагу бабу руково1,ен тнм, да кад је Паполеон погубио толике хиљаде, њему ће Бог оироститн грех ако убије .једну посве шгегну ио друштво бабу и од ње узмс новац и помогне иаћеницима. Ну за ово дело злочинства Расколник је отншао у Сибир. Паскаљ је врло умесно уноредно ово подражавање велпким генијима од страненојединаца roBopelni: eL’exemple de la chastete •)•) Лунак романа Догтмјевеког г11реступлен1е u н&каланје". Пр.