Дело

1*25 BO.IHA ПСИХОЛОГИ.1А đ'Alexandre n'a pas tant fait de continents qne celui de son ivrognerie a fait d' intemperants li n'est pas honteux de n'etre pas aussi vertueux que lui . et il semble excusal)le de n' etre pas plus vicieux quc lui... S'lls sout plus grands (jue nons, c’ est qu’ils ont la tete plus e'levee: mais ils ont les pieds aussi b&s que les notres...* — „Пример скромности Александра великог нијс нашао толико иристалица, као његова неуздрж.Ђпвост у ннјанству. Иије стидно ако не будемо тако благородни као он, а зар је оиростимо ако будемо тако неуздржљиви (у пићу) као он шго беше... Ако су великп људн Behn од нас, то је за то, што нас онп главама надвишавају, а ноге њиховс сгоје исто тако ннско као н наше.“ Ја осећам н признаЈем, да сам изнео чптаоцима малену скнцу нрема значају предмета кога узедох у расправу. Ну опет велим, да нам и ова малена скпца довољно показује подобности Нанолеонове, нарочито оне. помоћу којих је он масе за собом водио п њих иотчнњавао својој вољи. Иитање је» да ли се могао Наиолеон уздржаги. да не чпни онолика зла н да не злоупотреби своју моћ и силу кад је пзршквар своја корпсна и велпка дела ? Могућно бп било ово гада само, кад би у природи иостојале такве силе, које раде само у једном правцу. Овако би бпло, кад би постојале силе које пмају само један нол — али таквпх сила у нрироди не.ма. У природи ностоји борба између сунротних сила, од којпх свака побећује илп је иобеђена. Ако нонекад и буде хармоније између овпх сунротних сила, ова ie хармонија мимолетна н малотрајна. Нојна, а за време оиште кризе и грађанскн живаљ, условљавају крајње нанрезање како физичких тако и моралинх сила Кад дође време ове борбе, гада се не бирају средства, већ се корисги свнм оним што осигурава успех главном цнљу. Главни је циљ у том, да се нротивна сила — нротнвник — уништи и иобеда осигура, а није у томе да се само за уснех ко]шстнмо пронисани.м и нзвесним Формулама. Ко другаче сматра, тај ће слабо успевати. пего ће увек губити, а нарочнто тада, кад наиђе на сунарника, који се не обазнре наизбор средстава за оспгурање свога уснеха. Отуда и ностојн разлика између делања појединца и делања у масп и за масу. Код делања између појединих људи обавезне су извесне етичке норме. Наиротив у маси се акција указује у службеној уннФормн. дакле ностоји службена сила, којој се може нли не пјшбећи, према го.ме корнстидн ово маси или неОнај којн ради за масу и с масом, дакле за оншти народни цнљ. гај мора сав свој рад н све поступке евоје удесптн са.мо за корист масе. Радећи за оншти циљ масе, а не за свој лнчнп интерес, он нема права да изјављује своје личне симнатпје и да чинп добра дела. те да олакша бецу и јад иротнвннку. Пма поједнних добрих дела и таквих који спадају у преступе, само ако се овп.м добрнм делима крње корнсти евоје масе — народа. Моралисте се врте са.мо у сФери пдеја, док државници и ратници пмају носла ноглавпто са интересима н страстима. Отуда u долази непомнрљпва борба између једних п других Ову борбу нај-