Дело

Д Е Л 0 126 -боље је карактерисала Кагарина велика у разговору са*Дидром: „Између вас моралиста u нас крунисаних глава разлика је у томе, што ви пишете ни хартији. а ја иишем на човечјој кожи.“ II Кавур је лепо увпдео ову разлпку пзразив се једном кад су га наиалп : „0 ! господо. кад бисмо ми тако радпли за своје личне пнтереее, као шго смо радили за Италију, ми биемо били велики ниткови.“ Ма колико ко с-матрао разлику пзмеђу иосебне и опште етике за парадоксалну, инак она поетош н ностојаће па ма ово бпло и непојм.киво и немило индивидуалном уму. Гећи ће когод u то, да нризнаје да постоји ова разлика, ади је злоуиотребљавају некп п под маском да они све раде у кој^пст масе. 1>.аде чис-то у своју сопствену ? Тако је, али шта да се ради Y Ово се искоренити не може, јер све оно што год се у .свету употребљава и примењује може се п на зло употребити. Ова два нола ностоје и биће их, љих се не можемо опростити. II велнкој се блудници много може опростити зато што је она многе љубила. Тако и ЈЈаполеону морамо много опростити, јер је он и многа велика дела и добра учинио. Иушкин ra је најбоље оценио у својој песми „На с-мертз, Напелеона :“ ,,Над7. урнои гдћ твон ирахг, лсжитј, Народо†ненавистЂ почила 11 ЛУЧЂ беЗСМерТ!!! ГОрИТЂ.“ Да одговоримо још и на иитање: да ли је могућа нојава оваквнх људи као што беше Наполеон I'? Људи умнога тииа, тако звани идеолози — на сваки ће начин рећи. да је то немогуће. Ну ко буде озбиљније студирао историју човечан•етва. тај lie мучно пристати уз идеалоге. Кад су Цесари Мухамеди. Џингиехани, Атиле u Наполеони бнлн могући у прошлостп, нојављиваће •се они и у будућностп само кад им дође време и околности се за њих укажу. Околности иод којима еу ови генијални људи напредовали нису чеети нојави. Геволуција Француека дело је векова Нојава оваквих људи не смета ништа ирогрес цивилизације или ма какво друго човечје •OTKpnLe, јор овакви генијални људи раде у области воље. која се никад не нокорава уму Шта може протнвстати човеку, који мађичком силом нокорава •својој вољи масу V Ништа. II шго је такав човек већма туђ масн која је спојена вољом судбе с њим, тим ће он дубље прозретп у њему душу и јасније познати н>ене пороке и слабе стране, а с овнм је н внше очараги н потчинити и с тим већма даље и славније за собом је повести. Неко му следује из сопетвене личне корнсти. неко пак нз глуиости, неко шго хоће да му иодражава и т. д. н т. д. тек сви нду куд их он водп. ,JIs grognaieut et le suivaient.toujours*.... „Они гунђаху, али му следоваху. .Овакви врло ретки људи, који дубоко појимају сложену игру страстн н шарлатапства ма у колнко овс бнле скривене, неће се никад оместн прогресима цпвидизације и делима обичних људн. него ће се над њима увек узвисити и госиодаритн масама. Да јс највећа иодобнос-т ге-