Дело

Д Е Л 0 128 Напротив овп су прогреси још већма ојачали пмпулс страха. Железнице убрзавају спрему п долазан масе на кланпцу — бојно пол»е. — а због усавршене пушке савремени борац осећа импус страха дуисе време и са већнх даљина почев од 5—6 километара, па до сукоба с протпвииком груди у грудп. За време велнког војсковође Нанолеона љегов је бо^»ац изложен био импулсу страха за много краће време, јер је најдаље домег топа тада био до 1*5 километар. Моисе ли се после овога pehu да dispositious psychologiques ont perdu de leur influence ? — He — никако не. Пређе су метале пушке и тоиови 300 и 1800 корака, а сад од 3000 иа до 8000. Пређе су се кретале војске 25—30 километара дневно. а сад се крећу железницом 300—‘400. Занста огромна разлика, ала разлпка квантитативна и материјална. lleнрекиднпм пушкарањем са већих даљина и брзим преносом трупа на железницама ue добива се гшбеда. Треба за ово доћи до противника груди у груди. А кад се овде дође тада слабо помажу усавршене пушке и брзи транспорти железницама. Овде не помаже ономе који је боље наоружан или који је пре сгигао на бојно поље као ономекојнсе не плаши за своју кожу. Онај који више морално стоји, дакле који има више упорства, жилавости а мање страха, дакле који уме страдати н умиратнтај п побеђује. „Ко издура до краја тај је спасен“. При овоме уиоређењу мн не узимамо противнике са разноликом материјалном сиремом, нир. један да је наоружан батинама а други Лебеговим пушкама. Зна се да је наоружање и материјална спрема готово подједнака код европских војсака. Дакле сва је ствар у томе какав је борац као најважнији борни елеменат, је ли он духовит. илп је слаб и немоћан душевно. Савременп човек — борац — са својим моралннм и физичким особннама је најзначајнија чињеница у војнп. Значај ове чнњенице на жалост много занемарују и багателишу слепе присталпце техничкпх riporpeca- Овп занешени обожаваоци технике толико су се заборавили, да не нојме да су и они сами људи. Њима су како савремено оружје тако и локомотиве идоли, нодкојим они ничке клањају и које обожавају, нрииисујући им све и сва. За мене овакви људн пзгледају као оно Мексиканци кад су први пут видели пушке и тоиове Као што горе наведох, између иротивника на конгнненту јевропском не постоји тако огромна разлика као некада између ових и Мексиканаца. Ну обожаваоци вагре и наре неће ово да чују. Зар онн не могу и то нојмити, да нпти оружје само нуца н гађа нити се локомотпве саме крећу и управљају, него нуиају пз првих а управљају кретаљем других онп нсти који су ux и пронашли и усавршили? Зар творевина човекова може сгајати изнад свога гворца? Чисто се човек u нехогице сети оне Лафонтснове басне, кад је скулптор нзрадио Јупитера и клекнуо нред њега на колена! Дакле u оружјем и локомотивама управљају н рукују самп људи. Онп могу руковатп мудро плн лудо, добро н лоше, према томе, да лн они наметно или глупо мисле, да ли слабо плп силно хоће да ли се плаше или не, да ли се боје за своје драгоцене дане плн не. Ко даје