Дело

БОЛНА НСПХОЛОГПЈА 129' човеку ону присебност, дурашност, енергнју, одсудност, неустрашпмост u све остале нспхичке особине при извођењу најопаснијнх дела ? Сва материјална снрема не помаже, ако је руковалац нсихичкн норажен. > најонасннјим моментима само онај борац п у оиште човек може користан бити, који има у самог себе поуздање, т. ј. којн је неустрашим у пзво1>ењу рада. У борби ова иснхпчка особина човечја од највећег је значаја. II носле овога зар се не стиде они, који доказују да је психичка страна човека изгубпла значај свој у савременпм војнама ? ! Главна карактерна црта савремених војсака то је многобројност u кратак рок служења иод засгавом. Познато је, да је квантум увек на штету квалнтета Младе војске данашње нзложене су многнм пороци.ма u слабостнма. У маси је легло грехова. Савременп је борац мање подобан за савлаћнвање ратних незгода, већма је изложен импулсима страха, мање је привикнут дисциплини и нокорности, мање извеџбан и очелпчен. него прећашњи окорели и остарели у војној служби ратник. Наполеонов борац и наш данашњн разликују се знатно. Па кад је Наполеон приписавао огромни значај психичким особинама, ираво је да и ми овим особинама дамо још већн значај, јер су нам борци већма пзложени психичким слабостима. Наполеон је при успеху нрнписавао 3 4 удела пспхнчкој страни човека борца а ’Ј4 материЈалној његовој спреми. Неће бити од моје стране хвалисање, ако кажем, да су наши (Руси) војници знатно мање осетљнви према импулсу страха од Француза, иа нпак су се u код наших догађале ужасне еппзоде, у којима се олпчава моћан импулс страха. У нашем последњем ратовању с Турцпма бивало је случајева да су се наши војници исћу спавајући у најдубљем сну будили п скакали на ноге са громким н једногласннм узвпцима „Ура! ура“! Повод је био тај, што је неко од њих у сну сањајућп узвикнуо „ypaw! Ово „урам електрисало је сву масу младпх бораца. Њему су дневни догађаји толико били укорењени у срцу u души, да пх се он и у сну илашио. Довољно је бидо да само једап у сну викне „ура“ н сва остала маса, и ако је у најдубљем сну, ђипа на ноге ! Ко не рачуна са оваквим околностима у рату, тај неће далеко отпћи. Зар се не оиомпњете оне ианике после победе код СолФерина, која се догодила у сред бела дана и обузела цео кор? А због чега ? Ни због чега! Такве су нојаве много значајније од ма каквог даљнометног оружја. С тцм већма ове околностп заслужују наше пажње. Ваљда ће не моћи иробудити оне залутале обожаваоце технпке, који мисле само на материјалну спрему, а не назе на човсчју душу, те да они ue забораве оно Наиолеоново гледнште да: qu’ entre la battaillc »-agnee et la l>attaille perdue il у a des empires... — између добивене н нзгубљене битке судба је држава. Може ли се и после ових навода тврдити, да ма колико усавршена нушка може уништити значај исихичке стране рата ? Нека сваки прес\ди ово но савести. Р- ј*Дело X 9