Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 131 зову катодски. У извесним приликама овн су зраци гамни и не виде се. Они се могу уиравити на неко тело и проћи кроза н>. Ну да би нам ово нзвоћеље било јасно. ваља пре свега рашчистити питање о гоме, шта је свеглост. Свеглост није оно што се у обичном говору сматра. То ннје нека ствар, нредмет или материја каква илн какакав Флунд. Светлост је једна врста крегања, као u тоилота. То кретање није топло. Без очију ми небисмо знали за светлост, за нас би само ностојало иретварање молекиларног кретања. А оно шго очима оиажамо као светлосг, то је само осећање, первни утисак, нретварање кретања. Баците један кампчак у воду, па ћете видети, како се око оног места, где је камнчак нао. граде кружни таласи, који се све више шире u проетиру до извесних даљина. Тп талаои долазе од крегања. Није оно вола што иде. Метите макар где озго парче харгије: оно ће се дизати u спуштати, npu пролазу таласа, али неће нроменити своје место. Само се покрет нренаша с молекила на молекил, али се само вода но себи не покреће. — Кад звона звоне на торњевима, тада звука још нема горе. Ту иостаје онет једно талаеасто кретање, слично ономе шго смо впдели да се гради код воде. То се кретање нреноси кроз ваздух брзином од 340 м. у секундц, која у осталом варира ирема темнератури и густини ваздуха. То Hiije ваздух, шго се iipu том креће, већ се вибрација пре. наша; то кретање кроз ваздух не звучи само по себи, већ да би ностало звучним, треба ухо, акустични нерв, којн би нрнмио ту впбрацпју u нренео је до мозга. Тек сада има звука. II оно што ми светлошКу зовемо, такође је пзвесно таласасто кретање, само не више у води илп ваздуху, већ у етеру. А то кретане нролази кроз сва тела, јер етер обухвата атоме, као што вода прожима сунђер, који је у мору Ово мрачно кретање нростире се необпчном брзнном. Њему не треба више од 8 минута, па да иређе иростор од 143 мнлијуна килом., која нас даљина одваја од Сунца, ирелазећи у свакој секундп iio 30000U килом. Кад око, оптички нерв прими ово кретање, преноеи ову вибрацију до мозга. Тај утисак ми зовемо светлост, дакле ове впбрације, које су саме но себи гамне, кад утичу на наш онтички нерв извесном одређеном брзином. Та се брзпна креће у границама из. међу 497 u 7<J0 тридијуна вибрација у секунди. Они зраци који улазе у наше око, а који имају мање од 497 или више од 700 трилијуна вибрација у секунди, не утичу на мрежицу ока, неактпвни су. Од различпгих внбрација имамо u разлику у бојама светлости. Најснорије вибрације дају у нама у гисак црвене. а најбрже утисак виолетне светлосги. Све боје Сунчевог епектра изражене су у таласким дужинама или у брзинама вибрацпја. Вибрације, што леже иснод црвене н изнад виолетне светлостн. невидљиве су за нас, ми ux не опажамо, али их друге пеке маматерпје онажају. Изван виолетног дела у спектру, ФОтограФпсани су хемискп зраци до таласке дужино 294 микрона1). Иснод црвеног дела, *)*) Један мнкрон износн хи.кадити део мнлиметра. 9*