Дело

132 Д К Л 0 пронађене су топлотне внбрацнје до дужпне 1940 мпкр. Овп зрацп дакле постоје, мп пх ево познајемо, али их наше очп не впде. А можда има u бескрајно много других зракова, којп још нпсу открпвенп1). Од прилике пре 'i. година јако се беху узруЈали прпродњачкп круtobii проналаском електрпчких зракова, које је открио проФесор Heinrih Њгг2) п које је саопштпо берлинској Академпјп Наука 13. дек. 1888 у расправи „Ueber strahlen elektriseher Kraft “ Својим радовпма Herz је показао, да се електрпчне струје простпру у виду таласања, да се ови зраци могу одбпЈатп од огледала, ломити кроз прпзме као год и светлосни зрацп, са којима се у опће иоказаше у сваком погледу једнородни само с једном разликом: што су дужине светлосних таласа огранпчене на врло сптне делове милпметра^у-^ш.шЈ. док Herz-овп у пзвеснпм прилпкама зшгу нмати дужину као год и таласи узбурканога мора. У последње пак време доживели смо опет открпће једне нове врсте зракова, који ваљда такође носгају нзвесном врстом таласања, али чије откриће стоји у извесној ннтересној супротностп ирема проналаску Herz-овом. Herz је пзвео с-вој ресултат теоријским путем, па га је тек после иоказао експерпментом u дал>е га тако пспптпвао. Roentgen је свој проналазак пзвео сасвим случајно. Док се код Herz-ових зракова. на основу закључака. добпвених теориским путем, унапред знало, какве се пмају особине од њех очекпватн — дотле о ирпродп Roentgen-ових зракова до сада још нпко нпје могао изнети нншта ноуздано, сем неколпко нагађања. 11 ако бп према овоме изгледало, да Roentgen-ов нрдналазак ннје ПЈ1оизвод духа, као што је Herz-ов, ппак се не сме заборавптп, да је Roentgen своје случајно пронађено посматрање даље ])азвио духом НЈ)авога пснитпвача u да је тај. у практпчком погледу најзначајнијп ресултат, особитп начин Фотограчшсања овим зрацима, био последпна дугих систематских исиитивања. Рекли смо већ мало ире, да начин ФОгограФнсања тамним зранпма у самој ства]ш није нишга нов, na ипак се оваЈ Факат свакако неправедно узимње као доказ, да Roentgen-нов проналазак није нов. Овај је Јфоналазак свсвим друге л])ИЈ)Оде. Ми Кемо се за један часак задржати на оној старијој методп Фотографцје са невидљивпм зраиима, како бп смо у овој прилици нарочито нроговорпли о самој нојави и начину, којим је Roentgen дошао до свог открића. На тај начпи ће се впдетн и нрава велпчина овога проналаска. Кад се светлосни зрак Сунца или пак елекгрпчне светлости разложи призмом од кварца у спекгар. онда се могу доказати утицаји тамних зракова с оне страпе виолегног, а н испод црвеног краја снектра. Ако се у тај иростор унесе преиарисана ФОтограФСка плочица. тада на њу веома јако утпчу ови „ултравиолетни“ 3]>anu који се нпкако оком нс могу консгатовати. Ове пак зраке, као шго ce непосредно експери0 По „Hilleten de la Societć astronomique de Franee“. Februar 1890. -) Умро je 1. јануара 1894 r.