Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 133 ментом доказује, призма скреће много јаче него ли виодетне. Слабљељем видљивих саставних делова зрака може се дакле збиља постићи. да се у мраку ФОтограФише. Ако се у нлавн нлн виолетнн део спектра унесу извесне материЈв као што је нпр. Roentgen употребио баријум-пдатин-цнјанид, онда се онажа, да оне не реФлектују светлосне зраке, шго на њих падају, онако нросто, као што то чини какав обичан заклон од хартије. Тада се види како те матероје, нод утецајем ових зракова самостално светле неком особнтом, слабом светлошћу: оне дакле показују флуоресцентне појаве. То свегљење врши се у нзвесној бојп, која је незавнсна од боје оне светлости, што пзазива само светљење, већ једино од дотичне материје. Зато н заклон. превучен таквпм материјама, не реФлектује ни удтравиолетне зракове онако иросто, већ нод утпцајем њиховпм светлп у својој нијансп, коју пма ио својој природп: такав заклон дакле претвараневндљиве зраке у видљиве. Исти светлоснп сјај види се н онуа, кад се Roeutgen-овп зраци пусте на такав један заклон. На тај се начнн иојавио и први видљиви утицај ових зракова, који нам нроказа егзистенцпју њихову. То је бнло ирво, што је привукло пажњу Roentgen-ову. Да се на основу оваког једнаког дејства не сме закључити u на једнакост узрока т. ј. на пдентпчност ултравиолетних н Roentgen-ових зракова, из. лази из две околности. Прво, Roentgen-ови зраци се не преламају, бар су свн досадашњи покушаји, да се исти преломе кроз ма какву материју, осталп без уснеха: и друго, највећи број различитих материја показује врло различиту пропустљивост за обе ове врете зракова. Зрацикоји стоје врло далеко с оне стране виолетног дела снектра не нролазе не само кроз стакло, већ често цута не пролазе нп кроз ваздух. Тако је н. пр. Г. Schuman у Лајпцигу открпо неке ненознате регионе снектрове, тек онда, пошто је целу сираву за добпјање спектра унео у безваздушан простор. Roentgen-ови зраци пак пролазе не само кроз ваздух п стакло. већ п кроз даске и кроз металне плоче лакших метала, које нису сувнше дебеле. IIpu овом нролажењу не слабе тако много. У онће, Roentgen-ове зраке не можемо тражити ни у једно.ч сјајном или тамном делу саектЈШ. eefi их мора.чо у будуће с.чатрати. да они са катодски.ч зраци.ча хЈтде засебну груау иојава, а који ио цглокупно.ч свом карактеру. тако реКи, равномерно стоје на суарот зрацима светлости, тоилоте и електрицитета. И иоред многога које чега катодски зраци опадају овде u н. нр. зато, што се они морају нретходно увек изазваги, кад год се желе добити Roentgeu-ови зрани. Нека на.м је за то допуштено, да ову особиту нојаву, која се некада принисивала неком нарочитом „зрачном агрегатном стању материЈе,* овде у кратко онишемо. Кад се на каквој стакленој цеви на два места затопе жице (бакарне плп платинске) и ове споје са ноловима нндукционог анарата u кад се нри том ваздух све већма и већма извлачи из цеви помоћу вазд. шмрка тада се може носматратп читав ииз различитих облика елек