Дело

Д Е Л 0 134 тричног нражнења. При обпчном прптиску ваздуха варнпце дају познату умањену сдику муње. Чим се пак клип вазд. шмрка покрене неколико пута тамо-амо, констатује се, да електрпцитет продази много лакше кроз ову цев, да се н. пр. јавља пражњење у цеви од V, метра дружине много пре, него ли између жица, које леже у слободном атмосФерском притиску, на одстојању од неколико сантиметара. Што се ваздух у цеви већма разређује, варница се све више шпри п даје црвенкасту светлосну нантљпку између обеју електрода, а ова пантљика постепено uc пуњава све веће просторије у цевп. Тако најзад постаје величанствена нојава бојене, трепереће светлостп у т. зв. Гајслеровпм цевииа4 у коi 1 Јнма но правилу оста^е ч00ДО 1000- део Једне атмесФере. Настави ли се разређивање ваздуха и даље, онда се у околини оне електроде, на којој електрицптет оставља цев (негативни пол, катода) видп, како стаклени зид светли жпвом зеленом светлошћу. Ова светлосна нојава почиње преовлађивати, а upu даљем разређпвању потискује све, што би се иначе могло видети; већ на око V-)0ooo део једне атмосФере не види се остатак ваздуха у опће да светли, већ се опажа само и једино онај сватлоснп еФекат на стаклету, који је непосредна последица катодских зракова. Овај се еФекат показује врло лепо н. ир. код једне цеви, која је нарочито подесна за Roentgen-ове експерименте (сл. 1.). Она има облик лопгице са извученим грлићем. У овоме грлићу налази се катода. која је нанрављена у облику штита. Позптивни пол иредстављен је једним прстеном, који стоји на другом крају грлића, онде где овај прелази у лопту. Кад се ови полови споје са електр. струјом из Румкорфовог индукционог аиарага онда се видп да онај део лоптиног знда, што стоји спроћу катоде, cuja живом зеленом светлошћу. Да се утицај од катода иростпре у ираволннијскпм зрацима, иознаје се ио јасно ограниченој сенци. коју ирстен баца на стаклени зид. Карактеристична особина катодских зракова састоји сеутоме, што се ови могу магнетима скретати. Ако се какав потковичасти магнет донесе близу грлића овог анарага, онда се сенка и сјајни зрацп виде на другоме месту на стакленој лопти, а иокретањем магнета могу се још no вољи номерати Норед иначе н других карактерпстичних особина катодскпх зракова, да поменемо још и знатни тошотни утицај, који они изазивају на стакленом зиду. као u механички аритисак. што га добива неко тело, кад на њега иадају ови зраци. Намести ли се н. пр. у правцу куда иду катодски зраци какав лак точак, на чије се лопатице удара са једне стране, то се овај почиње окретати као год да из кагоде удара и какав водени млаз или струја ваздуха. Слично једно мишљење овом последњем назору изнео је Енглез С г о о k е s, онај исти испитивач, коме се -- узг]>ед помпњемо — у лајичким круговнма приписује ироналазак свих ових интересних појава, ■ у (Сл. 1.)