Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 135 док ux је у самој стварн нзвео Hiltorf и други. Он јс сматрао, да катодски зрак представља само пут, којим прелећу молекили заосталог ваздуха од катоде на даље. Ако ови модекили ударе на стаклени зпд, онда гу претварају своју енергију нешго у светлосно таласање, а нешто пак у тонлоту, као што то бива обнчно н ири свако.м судару. Да ее најзад на ударено тело може учинитн u механички импулс, разуме се само но себи. Скретање катодских зракова утицајем магнета, Crookes уиорећује са скретањем хптца од праволинијског кретања иод угицајем геже: ми дакле у њима имамо нутање малих ваздушних хигаца. Као што се види, ова теорија изгледа јако вероватна, али је пезгодна због • тога, што се не може сложпти са новијим проматрањима. Противу ње говоре новија испитивања, нарочито радови Н. Herza и Ph. Lenard-a. који се имају сматрати као неносредни иретходници Roentgen-a. Herz је нарочито у различним правцима успешно радио на пол>у катодских зракова. Једно од његовнх испптивања показује, да овде не ностоји она, у природи тако честа појава, узајамно утицање физичких прилика: магнет истпна скреће катодске зракове, али катодски зраци не скрећу магнет. Врло нокретљива магнетна пгла, обешена у близини путање катодског зрака, нпје показала нпкакво ма u најмање скретање. Пз овога изилази, да је утицај магнета на катодске зракове само носредан. Катодски зрак не треба смаграти као нешго материјално, нешто што би градпло другу нанадну тачку једне силе, од којих би прву ваљало тражигп на магнегу У овоме случаЈу, дејство би морало бити узајамно ^обострано). Магнет више пута утиче злочесто на средину, у којој се простире катодскн зрак тако, да се у тако промењеној средини опажа скретање катод. зрака. Аналоги пример имамо онда кад какав комад стаклета јако нресујемо на иојединпм местима, тиме можемо променитп његову моћ преламања светлосних зракова, дакле светлосни зрак. који нролази кроз н.ега, одвести другим нутем. У овоме случају нико неће мислити, да je ово скретање светлоснога зрака могао учинити „завртањ upece*. Факат, да се катодски зраци скрећу магнетима врло је знатан аргуменат у осталом за њихово разликовање од Roentgen-ових зракова,јер ови немају ту особину. Ну да би се ова разлика између ових з^^акова могла збпља као таква сматрати, као и да би се она у ствари и деФинитпвно доказала, ваља je тек нарочнто испигати. Ово у толико ире, шго је Е. Ooldstein, заслужни и€нитивач на овоме нољу још пре неколико година доказао, да магнети утичу и на извесне врсте самих катодских зракова. Даљу једну пометњу у разумевању нрироде катодских зракова, дало је друго H rz-ово посматрање: да катодски зраци могу аролазити кроз танке металне листиКе. Користећи се овим Фактом, Lenard је нрви пут успео да тајансгвене кагодске зраке извуче из цеви са разређеним ваздухом у нростор. где људи обитавају. Он је постигао то тиме, шго је цев, у којој се има вршити пражњење, снабдео јез,ним прозором (окном) од танког алуминијумовог лцстп1>а, кроз који су тада катодскп зраци