Дело

138 Д Е Л 0 ииак је то азијска политика, која не допушта руско-не.мачки савез. Енглеска u Русија то су два антипода. Њихови интереси се укрштају и секу — то баш свуда. Русији је иотребан један моћан С1везник — који има добру п велику Флогу — и чпји интереси могу биги заједнички c руским. Тај је савезнпк ван Европе — Француска. Изгубити Француску а добити Немачку u створити могућност за један entente Францускоенглескн, ■— значило би радити нротив својих рођенпх интереса! Дакле кад је немогућно разбити двојни савез, онда је леио бар узетп ритерску позу и нружити пријатељски руку своме савезнику, који очајавада га не напусте. Великодушноет снојена с рођеним интересима! Таква је нолитика. У Француској u ако је изгледало да је нзбегнут један уставни конФликаг ипак је ових дана ноново искреао и привремено решен. Пз претпрошле свеске „Дела“ иознато је читаоцима, да је министарство Буржо-а дошло у сукоб са Сенатом, због интериелацпје поводом смењивања једног истражног судије а у пстрази о јужној железничкој аФери. Сенат је тада узео у заштиту независност судску не толико из обично развијеног осећања за скруиулама законскпм, колпко да иокаже министарству, да је оно одговорно и пред њиме а не само пред Комором. Тај се снор свршио тада тиме, штојеСенат нопустио, одусгао од намере да „штрајкује“ н не долази на седнице и мипистарство је остало. Ну одмах носле тога дошао је и пут иредседнпка републике по јужној Француској. Нротпвничка штампа изнела је. да је на томе нуту Буржо-а свуда себе видније истицао но иредседннка, и да је овај дошао у заиећак. Се.м тога у Бор-доу и Марсељу свет је председника дочекао не са „жнвела република* већ са „доле са Сенатом." Ове путничке енизоде нредседникове још веома су огорчиле Сенат — u он се решио да ноново покрене оно уставно питање. Кад је влада Буржо-а поднела кабинету закон о одобрењу кредпта за Мадагаскар, Сенат је просто изЈавио, да он неће ни да узме у нрегрес овај иредлог, све докле не буде имао иред собом друго, уставно миннстарство. Буржо а, који се дотле енергично оиирао Сенагу сада се решио не да попусти нодаодстуии. Председник ренублике није се устезао да одмах и нрими оставку Буржо-а. Иосле узалудног покушаја. Сарјеновог, члана кабинега Буржо-а да прпволи п левицу да уђе у кабинет, председник републике обратио се тада Мелин-у. Овоме је иошло за руком да састави кабинет. Нови кабинет састављен је из умерених ренубликанаца, у њему есди Аното, иознати динломатски таленаг, за гим историк Рамбо, Гистав Лебон, гакође књижевник и проФесо]), енергични Барту, као министар унуграшњих нослова, адмирал Бенар, и генсрал Било, — као виђеније нолигичке личности. ШеФ кабинета познаг је у Француском на])ламенту као поборник заштптне ца])ине. Нсво миннстарство представило се већ Комори са својпм нрограмом, који ннти је нов нити духовит. .Министарство је нзјавпло да хоће да впди реалну полнтику, да војује иротиву револуиије. јер само унутра мирна и сређена Француска може одговоритп својим обавезама савез-