Дело

ИОЛИТИЧКИ ПРЕГЛБД 13‘* ничким. Овом алузпјом оиоменути су радикали, да je ради спотаи^љег угледа Француске и савеза с Русијом потребнг била иромена једнога министарства. Програм и изјава министарства примљени су у седници од 18. аирила са 299 противу 25(1 гласова и седнице парламента одложене су до 16. маја (по нашем све). Тако Француска има ново министарство п тако је завршен овај почетак једне уставне борбе, која се неће прекидатп, нити ће се нитања која је она изнела, скидати с дневнога реда. За сада је иобеда на страни Сената. Али слобдоумнија струја није се решнла да капитулира, већ да се бори. Многи пз левице а нарочито штампа, назвали су одстунање Буржо-а десерцијом. Свакако јеово и сувише оштар па и неиравпчан суд. Не могавши из министарских иозиција да се бори противу Сената, јер му је оскудевала нотнора председ. реиублике, Буржо-а је сишао с властн, али нс да нанусти борбу, већ да би је доле у маси што јаче расиприо. Под његовим председпнштвом образовало се удружење носланпка радикала u социјалиста које ће да водп борбу нротпв Сената. Лозинка је сада горњи нли доњи дом ! На што горњи дом ? Браниоци ове монструозне установе мисле да су је одбранилп разлогом што у републици шеФ њен нема онолики и онакав ауторитет, какав пма монарх у монархпји, те је с тога потребна једна брана необузданим валпма масе, демокрапуе, која јури за новљењем, занроменама и пертурбацпјама. Та је брана — горњи дом, у коме седе људи стишанији, сређенији. конзервативнији, п које такође бпрају онет конзерватпвнији елементп. Али на што ће онда доњи дом? Кадасва радња доњега дома зависи од Сената, од његовог veto, онда је он. са својим правима плузоран а заједно с њиме и онште право гЛаса. Република — ако нпје Федеративна — нема дакле иотребе за горњи дом, јер као демократска Форма владавине, она се баш и заснива на сувереној вољн масе. У монархијн га треба још мање, јер је круна тај ауторитет, који може п да умерава н да утиче на упугарњу полптику. Ако је ради подеде послова, онда разуме се не могу исти пословн нролазптц кроз руке и горњег и доњег дома, већ једни једноме, други другоме. Али онда бн могла бити и 3 и 4- дома, зашто баш 2 ? Ну ову ноделу нослова не видимо. Откуда горњи дом онда у уставу Француске ? Горњи дом увукао сс у уставе европскнх држава као копија енглеских уставних институција. Тамо у Бнглеској — племство је с трећим сталежем отело у дугој борби од владалаца политпчке сдободе за себе и све, и стекло ,је себи места у оној установи, која је ограничавала самовољу монарха, али држећи се својих нриватних предрасуда, оно се није хтело наћи нод псгим кровом заједно с људма, чпјо иретке нпти је историја забележила ниги су осталн у успомени својих иотомака u околине. Племство се издвојило евојевољно од трећега сталежа. Пз тог нигања церемоннјалног н етпкегног на конгиненту су нодигли једну установу, која у ствари служи да унесе нометњу и забуну. Сенат у Француској има само један једпни легални и уставни нут да утпче на Комору и владу, а гај је расиуштање доњега дома и расппсивање новнх избора. Ну и то он не предла