Дело

140 Д Е Л 0 же ни bjiujii, но прима или одбадује нредлог председнпка републике о томе. Овај пут у борби с Комором ннје нзабран, већ другн који се доиста нз Француског устава не може прочитатн. Тиме је Сенат сам баино рукавицу својим противницима и примио одговорносг за исход борбе. JI ако на првп мах изгледа да је ирослава маџарског миленијума у Лешти чпсто Фамилијарна светковнна. мало необичнији јубилеум хи.вадугодишњпце жнвота једнога народа, ипак се не може порећи политички карачтер његов. Овакав јубнлеум занста је једпнствен не само у својој врсти него у опште је Једннствена оваква је светковпна. У Евроnu није до сада бно узус светковати овакве народне јубплеуме. Маџари први уводе овај обпчај, ако се буде ко нашао да пм нодражава, у шта мп не верујемо. Тиме нећемо да кажемо да ова прослава нцје на своме меету. На против. Једно племе из азијских иустара ушло је тако рећи у срце Евроие, угнездило се међу потиуно стране народе п по језпку н крвном сродсгву н вери. дакле по свему туђпнац а бројно незнатан, малеи у с-ред толиких бројем Јакпх народа и новезаннх брагском заједницом, говором, траднцнјама н т. д.. — п поред свега гога пабројало хнл>аду годнна свога онстанка, не поглачено и распарчано, већ као моћна политичка нацпја, која води прву реч у Аустро-Угарској монархији. Свака част енергијп и жилавости једног таквог нлемена! Заиста се н може и има места прослављати овакав јубилеум. Али тиме је већ обележен н нолитички карактер ове свечаностн. Huje то светковина иочетка хронологпје псторије маџарског народа, већ хоће се да прославп баш та национална енергцЈа и издржљивост, развигак и напредак културнп до данас н да да елика садање Маџарске. Тешко је онда анстраховати оне нрепоне, које и сада постоје, а на којима се челичила енергија маџарског народа, јер се снага без отпора не може зампслитп. Те препоне снази маџарског народа били су словенскп народп и румунско нлеме, у мије су зе.мље упали данашњи јубилари, угнездилп и раздвојнлп их . отпој) је био опет њихов — и сада је ту; потпора пак Маџарпма били су и данас су Немци. Тешко је одатц част слављеницима овог јубилеума а OTjtecTii се мисли и раз.мншл>ања на чнји се рачун могао ноднћи овај заповеднички положај маџарског народа на средњем Дунпву; химне оној енергији и културном нанрегку н развпЈг}' звоне за остале народе у Угарској саркастичио: — а за шго ви то нисге ? и у колпко би да н]>авдају суперноритет маџарске j»ace у толнко да обезоружају гужбе и пЈ)етензије тих истих народностп у Маџарској, од којих смо и ми једна. ПсториЈа није тачно забележила годину доласка Маџара у данашњу им огаџбину. Исторнјска аутентичносг хроника, но којима би била то 8%. год, није ван сваке сумње. Ариад је — по тв]>ђењу сампх исторпка маџарских — митолошка личност. Свакако дакле да су u нолитичке побуде биле поЈ>ед осећања пијетета за ову иЈШСлаву. Ово ноказују и неучешће u 1фотести баш шфодноети, којн живе у Угарској : Срба, Хрвага, Румуна. Словена на н Немаца. Они се држе далеко од изложбе. Ирогиву њихова држања пала је пре неки дан и опгужба у маџарском