Дело

ИОЛИТИЧКИ НРКГЛЕД т 141 ларламенту. Свакако пм се не може пребацнти непскреност у њихову држању. Културнн нанредак Угарске достигнут је и њиховим знојем и жртвама а не само маџарског племена. Нна се пак колпко су заслужнп Немцп за овај зановедни положај маџарског нлемена у краљевинп Угарској II народи као и л>удн пате од сујете. А не може се порећи да се ова слабост људска најбрижљпвпје кудтивира у Маџарској, отуда u нрецењивање своје снаге а потцењпвање других. Али време не стоји, а идеје траже своју победу; једнаодњих је и идеја националитета. Она мора славпти своју нбтпуну нобеду, таква је логика нсторнје. Сем тога и ослонац на Немце ннје вечит. П код једних н код других, Немаца u Маџара вндне су јаче струје, које би да раскину ову везу, која је некада била можда жнвотна потреба за обоје, а сада не. Тако ће п бптп. А после тога ? Зар је паметно наћи се тада у срединп самих противника? Свакако да се онда нарол.ностима у Угарској нс ће моћн довикнути : va^ victis! Иобеда идеје националностп биће у њихову корист. Нскуство каже да паметни попуштају. Ми не видимо озбиљне немогућностп за сиоразум маџарске народности са осталима у Угарској, разуме се под једним условом : добра воља и с једне u друге стране. Алп зар би онда било истоpuje ? Она нам казује да су људп мало хтелп или гогово ни мало да науче пз ње, јер ннти би тежње људи u народа биле онако безграничне да прелазе н могућност остварења, нпти би било насиља, нп катастроФа и т. д. Ппак нам псторија пружа једну утеху: да су идеје које су аистраховане из правпх потреба људских н народнпх увек славиле својуг нобеду.