Дело

148 Д Е Л 0 главни узрок u скинути с многих оне тајанствене копрене ! Колика ли се тек добит има сматрати, кад коме Фисичару испадне срећно за руком да прошири узани хоризонат знања оних. којима је до тога стало, и да у дух њихов баци нове светлости ! То свакако није лак посао, али је у толико и уложени труд драгоценији. И кад овако стоји ствар, у место свакога дал»ега увода. ми вас питамо, поштовани читаоци, да ли има међу вама кога, који не би радосно поздравпо појаву књиге „Пз науке о светлости“ у нашој књижевностп ?... Нраво сте рекли да нема ни је* днога. А то је већ довоњан знак ванредне обазривости унраве „Срп. Књиж. Задруге“, која се свом збиљом стара, да пружи нашем народу разноврсно и одабрано штиво- Зар би се могао наћи когод, који јој поред тонле захвалности не би пожелео и успеха и истрајности ?! Разлози, што ux горе изнесмо о потреби оваке књиге у нашем народу, свакако су у главном били основица, накојој.је „сазидана* књига о којој je реч. У овоме нас утврђује u сам предговор њен, у коме су умесно изнесени важнији мотиви, који су joj и правац обележилн. Као год што нас је озбиљна брига о правилном схватању фисичких нојава у ширем кругу наше читалачке цублике довела до изјаве добродошлице овој књизи — исто тако нам озбпљна брпга поставља п ннтање о усиеху, што ће га она постићи у пароду. Ово је у самој ствари и најважније тачка, о kojoj ћемо у овој прилшш једнно и нроговорити коју реч Зарад тога ми ћемо ову књигу размотрити нрво у општем прегледу, за тим илустрације, које иду уз њу, u најзад научну садржину материјала. који je у њу унесен. Општи иреглед. Да је сама књига приређена марљиво и укусно то је ван сваке сумње, јер су сва нздања „Срп. Књиж. Задруге“ и у том ногледу таква, да се могу такмичити са сличним издањима у гуђим литературама. Кад се погледа садржај ове књиге, одмах се увнђа, како она не обухвата све оптичке појаве у целини, већ само неколпко груна појава. Књига, поред крагког ириступа, има пет одел>ака: о изворима светлости, о иростирању светлости о брзини светлости, о одбијању и о ивеламању светлости. II ако се у овим појединим одељцима могло унети и више материјала а мање дугачких ониса, ипак и оваквп какви су, чине сваки за се извесну целину, те књига чннп пријатан утисак на читаоца. Остале онгичке појаве јамачно ће се изнети у друго свесци. коју с нестрп.вењем очекујемо. Због тога ми овде не можемо говорити о раснореду материјала у опће, ннтн ћемо сада — кад после ФосФоресценције није оиисана и интересна прјава Флуоресценције рећи да се о тој појави у опће није хтедо говорити. У ногледу терминологије, која је уведена у ову књигу, можемо се с похвалом изразити, да је она у опће модерна и ваљана. Али се не можемо сложити у томе, да се она гсла, „која готово непромењену светлост кроз себе иронуштају и тако потпуно, да се кроз та тела сви предмети онако исто виде, као да тих тела н нема — зову ирозрачно... Наиротив теда, која пропуштају светлост, али се нојединп нредмети