Дело

149 KPIITUKA II ВИВЛПОГРАФИЈА кроз њих не виде — ировиднп“ (стр. 12.). Овосе очевидно имаобрнуто узеги, јер би нначе испало н. пр. да је ваздух прозрачан, а платно провидно. Hu оне нејасне, махом гасовите нрилике небесне, које су назвате пебулозе (или маглине), није подесно зваги „небеске маглеа (стр. 237.), јер оне немају ннчега заЈедничког са оном фисичком нојавом, коју ми зовемо „маглаи. Ни даљина од земље, нн облик, ни начин ностанка нн састав њнхов не може се упоредиги с маглом. Ово у толико пре што се н у самој овој књизи ове прилике небесне на једном месту зову %маглинама (стр. 73.). Псто гако ни пзраз „атмосФерско нреламањец (ctj*. 133 ) не чнни нам се згодан. Ношго се иод овим разуме астрономска реФракција, услед које се звезде никад не виде на правом свом месту, већ увек померене (за угао реФракције, то је подесније ту појаву н звати „астрон. реФракцпја“ или „нреламање у атмосФерп.м Пз туђе литературе нознато нам је неколико оваквих дела из области оптике. Да је ово дело. о коме је реч, рађено по некпма од тпх туђих видп се, поред осталога и из самога предговора У том погледу добро бн било, да су наведена и сама дела поједнних аутора, из којих је црнена грађа за ову књигу. Ово je погребно колпко зарад самих читалаца, који се могу заннтеросовати, да о нечему сазнају више. те им не би требало кратити то задово.љство, а толико и зарад објсктивности самога нпсца. Да треба бити нарочито обазрпв у избору изо ворне литературе, јасноје всћ по себи. Ово је нарочито потребно, гадсжеле ноиуларисатн извесне научне истине. Тада се свакако неће узиматп за основицу какво дело с лаком садржином и које нема своје научне вредности. У овоме се често пута ирилпчно греши, те се на рачун популарисања у тумачењу многих појава ноткрадају п многе иогрешке, те износи нешто, што је у науци нли ненознато плн има сасвим друго значење. Ми сматрамо да се нопуларисање какве науке пма тако разумети, да се нодесннм стнлом за ширу читалачку публику, не замршеннм теоријама п хипогезама, изнесу праве научне истине, не да се зарад самога стила научне исгине дотерују, како би нснале згоднпје. Да се у овоме много губи од саме ствари. исто је тако јасно, као и то, да материјал за овака дела ваља црнети са чистога извора. дакле у самој чисгој науци. У њима греба да веје чиста научна нстина , а сва нишчева вгштпна има да буде употребљена да се све то удеси и ucкаже нрикладно, како ће га сваки разуметп. Свако нопуларно дело губи нешто од своје научне вредности, а кад оно послужи као основицадругоме. ово губи још више, а гако даље, дошло би се до таквих синса, који могу nliu нре у белетрпстику, него лн у популарно научна дела. Дело је ово рађено ио иеколикпм аугорпма (Desbeauh-y, М<топ-у. Tissandier-y и т. д.), којима се не могу учинитн ннкакве замерке, али нреовлађује материјал из краснога дела „Le monde phisique; раг Amedee Guillmin, tome II La limiere“. II ово ]e једно ваљано дело у Француској литерагурн. Сматрајући за драгоцену добиг. што овако леп п хармонијскп сређен материјал нз ових дела нзплази н j' нашој књпжевности, ми ипак