Дело

150 Д E Л 0 мнслимо да ie у том погледу пзбор могао битн мало друкчији. Ади на страну то; нама је главно изнети овде мишљење о овом делу „Из науке о светлостп“ онаквом, каквог га пмамо у нашој књижевности. Овде се нећемо много двоумпти. Много слободније и лакше нам је рећи, да је предмег, што нам га ова књпга износп, заиста добро изабрап, јер су оптичке појаве збиља такве, да „нас обавештавају не само о ономе, што се збпва у непосредној блпзинп нашој на нашој земљи п њеној атмосФерн, већ нам је светлост и једпнн гласник свега онога што ностоји и што се догађа далеко ван земље на небу, у васељенп.“ Што нам се између многога другога највише допада Јесте, што из целе садржпне провирује тежња да се многе оптичке обмане и празноверпце, које су укорењене у нашем народу из непознавања природнпх истпна, растуре, избаце, да се помућена машта сујеверних очистп, а свима осталпм да се прошири хоризонат здравих погледа, да изведе наш народ из заблуда, једном речп, да место разних чаробних појава и привиђења заузме чиста и истинска наука. И са.чо та добит да је од ове књиге, иа би јој довољио било да оиравда своју иојаву у нашој књижевности а нарочито као издање „Сри. Књиж. Задругеи — али она иостиже још и нешто више. Она учи свога читаоца не само да верује описивањима п објашњењима нојединпх иојава, већ да пх и сам својим искуством потврди u увиди, износећи му пред очи појаве из обичног жпвота и начпне како ће их лако сам изазивати. То јој ујемчава повољан успех а то је п највећа награда за њене приређпваче. Илустрацпје, које су унесене у текст ове књиге јесу баш оно средство, којим се чигалац не само везује за пажљиво читање, већ у неку руку гони и на саморадњу. Све су оне нзрађене брпжљиво и досга чптко, те знатно олакшавају чптаоцу уирављање овом књигом. Оне су на сваки начин нозајмљене пз поменутпх туђих дела, алп и у овоме погледу доминирају слике из поменутог Guilhnin-oBOv дела. Пма неколпко слика пз књиге: „Recreatious scieutificues, раг Gaston Tissandiertc. а u из „Das Licht und die Farbe, von Prot'. Dr. F. J. Fislo,“ које дело има досга и научне вредносги. На овоме месту обраћамо иажњу на једну штамнарску грешку, која Јамачно није заиажена, а то је. да оппс „слике 83“ на стр. 148, ваља сматраги као опис „слике 84u на сгр. 150. Даље на стр, 154. у тексту се вели како је један зрак са звезде (ЕА сл. 87) кретао кроз агмосФеру „по савијеној кривој линији*, али да иосматрач ту звезду Е 1шди у правцу АЕ, дакле у нравој линији. На слици су пак обе ове линије АЕ и АЕ представљене као нраве. Линија АЕ треба да је нацртана искривљена, кад се може н. пр. иут светлосног зрака у једном делу агмосФере представпти као сасвим крив (код Фата-моргане, стр. 162, сд. 91.) Ма да је могло бити унесено п више слика, ипак и међу овима> које су већ унесене, има неких, које су могле слободно изостати. Таква је н. пр. сл. 124 на стр. 198. Она нредставља један гнусан призор —