Дело

HTHTUKA Н БИБЛИОГРАФИЈА 151 како Нерон носмагра са своје ложе борбу гладијатора, од кошх један побеђен, прободен лежи на поду, нз ране му лије крв, а сунарник, убица му, uohocho стоји крај тела u охоло показује нож онпма што озго гледају. Ова је слика узета ради тога, да бм се иоказало, како су и сгари народи зналп за нзвесне особине сочнва, јер је Нерон нмао обнчај „да носн у оку, кад је гледао борбу гладијатора, један издубљен смарагд...** Прнзор је дакле одвратан, нзазнва само гнушање — еФекат само о том догађају тако, да се о Нероновом смарагду „у оку“ не може нн номислнти, јер га слика не представља. А оваквн призори најмање су достојни да уђу у скромну u смпрену науку о светлостп. Јако привлаче пажњу чпталаца она три прилога, Фотографски снимци' од самога г. пнсца: „Јелашннчка клисура (код Ниша),“ „Огледање на млавском врелу“ и „Запис (код Лесковца).“ Оне представљају извесне оптичке нојаве, које су у тексту описане Леие су п оне слике, које се о слпчнпм појавама наводе у поменутом (х u i 11 min-овом делу, алн су ове наше слпке много ленше п много једрпје. Поред саме иојаве, коју ове слике иредстављају. оне нас уче и нечему више. Оне нам највернпје — Фотографскп — показују како наша домовнна пма у себи класичкпх прпмера за поједнне природне појаве, а не да пх пма само негде тамо далеко од „нашег хорпзонта“. Слнка „Огледање на млавском врелу“ п по лепотн и прецизности својој — ненадмашна је. Гледајућп ова трп прплога, нама долази чпсто жао, шго да нема још које овакве слпке из наше отаџбпне, ua нехотпце преврћемо лпстове, тражећи још коју, и ако знамо да ux пма три. Познавајућн г. писца као стручњака. који сс u у Фотографској вештпни пзврсно разуме, слободни смо констатоватн то овде са жељом, да нам изнесе још коју слнку пз своје збирке, па макар не престављала она баш изречно какву Фисичку појаву; јер нам је u голо стење наше отаџбпне мплпје и драже, него лп златна брда АФрпке u Америке! Научна садржнна. Горе смо већ нагласнлн, шта обпчно бива, када се материјад за какво дело не црпе нз самога пзвора, већ из таквнх сипса, код којих је научна садржнна већ претрпела неке промене. Ну с овнм ипак uuje пскључена могућност, да ће довољна иишчева обазривост моћи пзбећн незгоде. које би у овом случају могле наступити, ако дакле обрагн нарочиту пажњу на прецнзност изражавања, ако се објашњења ослањају на чнсто научну основу. Писацоваквпх дела, дакле, треба да је нажљив, иа да тумачења изводи uo утврђеним нрннципнма, да стоји строго u опрезно на научном становишту, а ннкако да подражава лајицнма, ако се желе популарисати научне пстине. Са задовољством констатујемо да је ово дело ослобођено од оваквих прпговора. <>но је знатна добиг за нашу научно-нонуларну књнжевност. Сва чнталачка публика нредусрела га је врло пријатно. И ми се радо користимо овом нрнлнком, да га иреноручнмо чнтаоцима на озбиљно разматрање. Препоручујућн га, ми ћемо ниак обратнтп пажњу на неколнка места, за која нам се чннп, да су нејасно исказана пли која би се мо