Дело

Д Е Л 0 152 гла проттмачити мало одређеније. Истпна је, да се у књпзп опажа тежња, да се свака појава објаснп просто. алп има п тако замршенпх појава, које се ни прп најбољој вољп не могу онако просто пзнети. Прплпком говора о светљењу тела нрпликом загревања (стр. 18Ј, речено je, како „сва тела без разлпке почну слабом мркоцрвеном светлошћу светлптп, кад се загре]у од прилике до 500° С“. Овај став важп само за чврста u течна тела, алн не u за гасовпта. која имају својт карактерпстичну боју; ово је дакле правило ограничено. — Пма једна неЈасност код тумачења помрачења стнца, које је тзето за пример праводинијског простпрања светлостп. Тт је речено да помрачење Сунца настаје „кад Месец стане пзмеђу Сунца п Земље (кад је „млад“ или „нов“ месец)“. Лајпк ће помислити, да се то дешава твек, кад год је месец „млад* плп „нов“, што наравно не стоји. Кад се дешава помрачење Сунца, онда је Месец „млад,‘г алп није увек помрачење, кад се Месец налази у овој Фазп. У одељку „о пзворпма светлостп“ речено је да се слаба светлост звезда впдн само ноћу, „кад нестане јаке Сунчеве светлсстп, која како њпх, тако u све остале светлосне пзворе збрпше“ (стр. 13). Ово je незгодно исказано, јер је ван сваке сумње, да Сунчева светлост не брише саме светлосне пзворе, већ само интензивношћу својом маскира њпхову светлост, док онп, као светлосни извори, u тада остајт незбрисани. > осталом и то маскирање бива само за наше слободно око, јер је познато. да се звезде и дању посмаграју дурбинима. н. пр. кад пролазе кроз меридијан места. — У нстоме одељку говори се још и о живогињама, које иоказују ФОСФОресцентне појаве (стр. 30—31). Утврђено је дакле. да неке животнње показтју таквих особина, алп се о тзроцпма њиховог светљења не зна ништа иоуздано- Колико се, међу тим, могло сазнати, то је. да ФОСФОресценција код ових животиња није тако ироста појава, већ да на њуутичечитав систем разних узрока. 0 њој ceGuil. 1 m i n (стр. 251) изражава овако : „Код органских жнвих створова је начпн стварања светлосгп готово неиознат. Зна се само, да расположсње саме животпње игра у томе извесну улогу, да је за пснуштање светлостн погребна умерена температтра као u кисеоник. Јака хладноћа н доста висока температура уништавају је у нодједнакој мери

“ На овоме месту тмесно је наведен цитат из Фисике А. Сгојковића fcTp. 31—33), којим он ттмачн „блудеће светлостн“, само hiijc требало акцептирати и oeaj’ израз т њему : „да оваке светлостн гору“, јер је већ речено да се светљење тела, названо „ФасФорност“ (боље је фосфојшсценција) добнва, кад тела светле „на сасвим обичној температури, даклс хладна“ (стр. 27). Наведени онис нолаЈших прилика (од Charles Martins-a) има такође једну нејаспост у себи, а коју није требало превидети. Тамо се н. пр. вели : на један пут сгане грувати силан ветар Нтре п олује су непознате т овим пределима“. Кад се овако искаже, онда очевндно пзлазп контрадикција. Mu олујом баш и зовемо ону нрилику кац