Дело

154 Д Е Л 0 ласна дужина светлости, која долази са Сунца. Он је и рачунским путем доказао да се светлосг краћих таласних дужина — дакле плавп зраци — диФрактују („реФлектују“) много јаче но светлост већих таласних дужина — дакле црвени зраци. Даље. да честпце, које су веће од једне галасне дужине светлосги шго на њпх пада. још реФлектују светлост но обичним законима реФлексије, а ако су мање, онда настаје диФракција. Ношто је иак обично ^ефлектовапа светлост бела, као u она шго долази до тих честпца, то нам небо и пзгледа беличасто онда, када таквих крупних честица има у атмосФерп. а ако ове постају још веће (у облацима и т. д.), небо пзгледа сиво и т. д., што нам ie нознато из свакодневног искуства у пзгледу неба. Кад гих кругшнх честица има мање од оннх ситних, изазива се диФракција у већој мери — плаветнило неба. Све ово дакле указује да је „плаветнило неба“ врло сложена у главном диФракциона појава, а никако само диФузна. Можда ће миогима нзгледати да су неке од ових напомена претеране, али ми остајемо п даље нри томе, да је ваљало обратити пажњу на неке ствари у овој књпзи : ми смо то п учинили. Кад се оне ириме к срцу онако искрено, како их ми износпмо. када се дакле не протумаче рђаво — оне ће моћи само поткренити u иначе велику важност u корист ове лене књиге „Из науке о свеглос-ти.“ Ми се ни тренугка нећемо устезати, да на основу свега до сада реченог, прикажемо ову књигу читалачкој публици нашој као прву добру књигу пз круга чисто фисичких наука у нашој књижевности, као пријатну лектиру у часовима одмора и као доброг учитеља п најпоузданијег лекара, који ће пзвести наш свет из чаролија, мистицизма п празноверица. Уснела она као учи тељ или лекар, а за то има довољно снаге, опстанак јој е оснгуран. Нека би то била највећа награда г. нисцу и „Срп. Књижевној Задрузи.ц Ми јој желимо да светлошћу својом обасја и градске палате и избе раденичке, високе планине и плодне равнпце свуда по нашем српском хоризонту! Јел. Михаиловнк, нуоФесор Споменица Крушевачке изложбе од 1891. године. са нзвештајем о постигнутим резултатима и стању благајне изложбене и списковима добротвора, часника и награђених излагача Крушевачке изложбе од Велимира ВиторовиКа п. председнпка и известиоца Изложбеног Одбора, и председника Крушевачке Ножопривредне Подружине. Издање Изложбеног Одбора. Крушевац. Штамнарија А. Малаћевпћа и ГБ. Будимовпћа. 1895. Страна 97. Цена 1 дин. Дужни смо црнказати чигаоцпма Дсла u ову књижицу, која нас, као шго ее из натписа види, упознаје с ресултатима изложбе у 1891годнни у Крушевцу.