Дело

Д Е Л 0 160 Ми се морамо чудити писцу, којп иначе ужива леп гласкао антрополог у научном свету, што, када је већ у самом почетку нризнао, да су Босну н Херцеговину населилп Срби u да су Срби п данас најчпстији народни елеменат у тпм земљама не назива народ који гу живи тим именом, већ „јужним Словенима*, „Бошњацима“ и т. д. Људима од књиге није иозна го, да на Балкану живи народ под тим именом као самостална јединка. Али најмање можемо разумети, шго писац u носле своје ангроиолошке студије о народу, који живп у Босни и Херцсговпни, није имао куражи да га крсти правим именом „што би било и краће u нростије“, већ узима верске називе, као обележја за три разна народа- Баш сами његови антрополошки подаии говоре u сувише јасно, да нема готово никакве разлике између трију вера у Босни и Херцоговпни с антроиолошког гледишта. Ако је ношговаии нисац и сада у недоумици, како се зове народ, што живи у Босни и Херцеговини, нека проучн Калајеву историју Босне, на ће Се уверити да је то сраски народ. 11 онда, шта је хтео писац ностићи својим антропологијскпм „нрплошкомУ Јамачно не познавање народа у Босни u Хериеговнни с ан грополошког гледишта, јер је то и сувпше мален материјал према самом становништву, и када се узме на ум да војачењс у Босни и Херцеговинн бива одабнрањем — коцком, онда и непоуздан? Ду. Вој. Ж. 'БорђевнК Јанко М. Веселиновић. — Старк познанпцп: Биров, Ами ков гроб. — Издање Ђоке Анастасијевића. књижара. — Београд. «Смиљевов штампарија Пере Тодоровића. — 1896. Цена 30 пара дпн. или 15 иов. — Обична 8°, стр. 37. Тек што смо били готови с нрегледом Марте, а дође нам до руку н ова друга књижица из низа прнповедака, нод натписом Стари нознаници, у крјој су две нричице : мања Биров (7 листова) а мало већа: Агииков ipo6 (Н‘1, листа), крје је нисац назвао „сликама нз сеоског живота“. ПскЈ)ено да речсмо, страховали смо, е ће н ове две причице бити онакве, као Марта; ну. кад их прочитасмо, видесмо да, п ако, пстииа, нпсу од ње далеко одмакле, ипак су нешто боље. Ну, то „нешто“ далеко је од тога, чем се од Јанка могосмо надати. Камо лепе среће, да су и налик на ма коју од оних hjibiix, какве беху на ир.: Ку.нова клетва или Одоегла. .\ ирвој иричици : Бирову, сеоскн 6нј»ов, Марко, честити је отац тројице кршних синова: Степана, Брстивоја и Нлије. Када се. 1876. године поведе рат нротиву Турака, Маркова доб}>а домаћица, Митра, а нарочиго Марко, н ако с родптељским боним срцем, инак одушевљено отправљају своје сннове у бој, иротпву вековнога душманина српског. Али, када у скоро чуше да су Стеиан п JLiiija ногпнулп, иа кад и ра-