Дело

КРИТНКА U КНБЛНОГРАФИ.ТА llil њенп Крстивоје умре. Марко одлази добровољачкоме старешини, Влајковићу, те наскоро гине у битци. Кроза прпчицу као главна идеја нровејава: преданост Србинова Божјој во.би. „Бог је ваљда рекао — вели Марко — да се и моја кућа угаси и она се, ето, угасила!...“ (стр. 15.). Марков јс карактер главни. Пошто је ово само сличица из живота, то је он u изнесен у неколико малих иризора. Ириродно је да се ту морао само дотаћи, тако рећи тренутно цртати. Призор, када се Марко прашта са снновпма. за тим онај када дознаје да су му два сина погинула а трећи рањен , и када долази Влајковићу дпрљивн су ; ну, онај првн као да је најдирљивији. То шго нас дира, у неколико је речи, којима своје сннове позивље да се с њима онрости; то је борба са свеи^ћу о дужности. Ценећи ио пређашњим успеснма, пзгледа да би прииоведач могао имати много већега уснеха да је дубље загледао у душу овога својега јунака н да је нолагано, брижљиво слпкао н открпвао нам разне стране његова родитељског срца. Сиже je допста био тога но све вредан. Помињемо још и ово. У многнм својим прииоветкама Јанко се зауставља, можда и одвише, на поједипим слпкама, које или нису у тесној вези са главном идејом, илн су ио својој вредности одвећ незначајне. Такве слике махом су у кратким и сухим днјалозима. Тако је п овде. Причица је сасвим могла бити без свпју оних дијалога, који се не тичу напред поменутога сижеа, јер у причама оваквога обпма и са овако одабраним градивом ваља бити веома штедљив у сличној упогреби. Друга је причица: Ашиков гроб „народна прича“, како вели писац. Догађаји су у њој нз давнине, а морал јој је: да родитсљи могу „својим тврдоглавством“ децу своју коначно уиропастити. Богата дв? сељаннпа. Филип из Мровске и Јован из Голо-Чела. мрзели су један другога зато што је свак од њих хгео бпти богатији. Филип је имао јединицу Ђулу, а Јовап једпнца Павла. Т>ула и Павле су честити. .Ђубав је изагнала цз њих п помпсао на какву мржњу. Једном се Ђула и Павле уиознају у нролеће на њивп пспод куће Т>улннег а по том су се ту састајали и врсме проводили у љубавном разговору „скоро до друге зпмс“, када Филин за то дознаје, ua уз инат поручује некоме газди исиод Цера, да му дође кћери у прошевину. Тога вече)>а Ђула поручује Павлу, да је чека на одре!>ену месту у иољу. Павле раније долазп, вуци га чоиором нападаЈу, цео тај чоиор он поубија, али. га другп растрже. Када у скоро Т>ула дође, налазн на снегу 1вегов\ десницу, те од туте нресвиште. На месту, где их сахранише, подигнут је белег, прозван : „Агииков гроб^ Према самој идејн, добро је шго су највише у радњу стављени карактери Павла и Т>уле. Ну, залуд све то, кад им ]>адња нпје природно иротумачена. Као и у свачем, тако u у развпћу љубавннх осећаја биће неке постепеностн. Док се та љубав сасвим развпје, требаће, бар у онДело х 11