Дело

КРИТИКЛ И БИБЛИОГААФИЈ> 16Г) порршипу Србије узела средина оба мерења, а то je 48.300 Q К.ч. 11 на гај начин ми бнсмо имали. нли управо већ једном имамо, уз суделовање две најмеродавније установе. аоуздано одређечу иовршину Краље■ вине Србије. У осталом иосле учињеног споразума, може се усвојити само број главног генералштаба. За тим је г. Симоновић оргиналним нугем. који је оа великог интереса, изнашао планиметром u дужину граница Србије. која износо 1677.8 Км. Од гога броја долази на суву границу 778,7 Км., а на речну 8991 км., и то: на Дунав „ Тимок „ Саву „ Дрпну „ Увац 326,9 Км. 75.6 „ 181,2 „ 223.7 „ 54,5 ,) „ Пбар u Рашку 37,2 „ На крају расправе изложио је г. Симоновнћ нреглед, у коме је ноказана: 1. новЈнпина сваке секције наше специјалне карте иоеебице: 2. повЈ)шина Крал>евине Србије по административној нодели од 1889. г.. на окЈ)уге и срезове; 3. новршнна Краљевине Србије ио војној теЈшторијској нодели на дпвнзпјске области и пуковске округе: 4. новршина 1\Ј)а.Ђевине Србпје но администЈ)ативној нодели на округе и срезове, но закону од 16. Фебруара ове годпне, н на нослетку 5. Дужине граничнс линије Краљевине. Нснред овог прегледа, а радн потпуности самога пЈ)едмета н ради унорећења. навео је г. Симоновпћ данас свуда усвојене бројеве за иовршнне држава и земаља Балканског Полуострва. Расправа је ова шггересна, а нрегледи су вј>ло јасии, због тога овај рад заслужује да се ирепоручи не само онима, који.ма ће битп потребан, већ и свакоме кога ингересују стваЈш које се тичу наше Kjtaљевице. Тодор 31. РадивојевлЈ.