Дело

164 Д Е Л 0 иисмен. Оно што о њему сведоци кажу прилично је пропзвољно и ненотпуно. Судска и болничка акта треба донунпти лпчним истраживањима u испитивањима. за која истина треба u труда времене, али без којих не може бити озбиљног научног рада. А др. Суботић се већ то лико обележио у свом послу, да ми од њега само овачав и можемпримити. Др.В. Ј СимоновиК, потпуковник: Срачунавање иовршине Краљевине Србије Ратник. св. за април 1806. С. 401. —420. Служећи се иоглавито расправом д-ра Цвијића: „Средња висина и површпна Србије u њених областп*. која је штампана у Геолошким Аналима Балканског Нолуострва (књ. Ш, с. 5.—17ј, писац саопштава све раније бројеве за површину Србије, за тим излаже четири покушаја иремерававања од нашег главног генералштаба u најзад износи сврје мерење, које је извршио Amsler-овим u Otto-впм иоларним планиметром — чији ресултати стоје један према другом као 1.000: 1.067 — на оргиналним секцијама нашега тонографског нремера. у размери 1:50.000, по коме је новршина Краљевпне Србије 48.302, 6 □ Км. Ппсац да:ве каже. да је скоро у исто време са његовпм опитом из" рачуната површина Cpouje и у ГеограФСком Заводу Белпке Школе, но упуту и под руководством г. д-ра ЦвијиЛа, такође помоћу поларног нланиметра, а на сиецијалној карти, уразмери 1:75.000; да је, по еаонштењу г. д-ра ЦвијиЛа, добивен за површину Србије број 48.297,4 □ Км. А иосле Једие накнадне корекције тај 6poj износи тачно 58.297,6 □ Км. п „да је г. др. Ј. Цвијић одуигевљен иодударношЛу резултата прпзнао првенство Јкеговом мерењу.“ Мала корекција, коју морамо уиети, неће умањити вредност овога одличног рада. Иовришна Срби\е израчуната ie у Географском Заводу ире него што је генералштаб и иочео своје мерење, а добпвени иодатак, који се јако разликовао од свпх дотадањих генералштабних мерења послао је г. др. Цви iJi главном генералштабу. Пстим инструментнма, којима је извршено мерење у ГеограФском Заводу, изме])ио је Србију и г. Спмоновић и нашао је горе поменути број. Дакле рад је овај извршсп не у у ucio време, веК иосле мерења у ГеограФСком Заводу. II пнсац ових ]>едака, као један од сараднпка на премеравању С]>бије у ГеограФском Заводу, не мисли, да сезбогоних 5 □ Км. за колико се подани разликују, а која разлика не лежи ван граница тачности самога инструмента , да се , дакле, због њих може правити ннтање о тачности једног или другог рада'), али бих се ипак радовао, кад би за i) Сви ресултати naiuera рада (са оиисаном методом радаЈ, којом смо се бавили, у ГеограФском Заводу Нелике Школе, скоро две године, изићи ће уз III свеску Преледа ГеограФСке литературе о Балканском Полуострву.