Дело

К1Ч1ГИКА 11 БИБЛК10ГРАФИЛА 163 Суботи& др. Војислав, 0 убиству и силовању и т. д. -Преоптампано из „Српског Архива.« Београд. Држ. Штампарија 1896. 8° 20. Ово је реФерат, којн је др. Суботић, секундарни лекар у болници за душевне болести, чпгао у седници Лекареког Друштва 25. новембра нрошле године новодом убисгва и силовања. које је извршио над својом женом Стојном резервисга Лазар Гадојпчпћ из Горњих Грбица у срезу гружанском крагујевачког округа 23- августа 1895. Mu смо захвални писцу, што је стручним пером обелоданио један врло еклатантан иример, не судске заблуде, но судскога немара. Јер је требало бити: немаран, као истражни војни судија у овом случају (његово име нам је на жалост остало сакривено); незналица као његов лекар (некакав др. С. Краков), коме су у овом случају ансанџи]е замењнвале КраФт-Ебинга u ХоФмана; комотан Формалпста као цео војни Касационн Суд заједно са својпм судским комесаром, па да сеједан тпничан случај патолошки не примети, већ да се на губплиште води онај, коме је место било у болнпци за душевне болести. Чудо је, срамота је, али ее на жалост мора нагласпти, да наши иравницц не воде нпкаква рачуна о целом покрету, који се за двадссег годпна већ вршн у науцн о кривпчном праву и да све своје знање о судској медецинп своде на оно, шго им је остало од снремања заиспит нз тог предмета, а то чак и онда, кад о њему има u на српском језику неколнко књига. Овај нас случај наводи на размиш.вање о томе: зашто за војносудске ОФНцире да не ностоје испити за лнаиређења, који постоје у војсци за њене остале родове. Мислим да је ово пптање умесно нарочпго кад се узме на ум. како се војска снабдева тим својим ojiraнима. Г. др. Суботић нам обећава да ће „у своје време изнети мноштво сличнпх злочипачких дела, у засебном раду о убнцама и злочпнцнма који су били интерниранн у лудницп београдској од њено га осннвања 1861 год па до сада. Отуда ће се видети њихова велика сличност, а у мно. гоме ЈБИхова једнакост с овпм случајем.и Нако нзвесно uelie усрдније поздравитп ову намеру нашега сарадннка од писца ових редака, којн је уверен да ће се тим радом унети с једне сгране нов, да га тако назовем етнографски, елеменат у досадашња исграживања на том пољу, а да ће он на другом, алн тако исто важном месту. отворнти очи многом нашем судији, којп чесго своди своју дужносг на то, да б}гквално нримени извесну законску одредбу. Овим uoводо.м би нашем писцу пмалп да учинимо Једну напомену, која важи н за ову његову књижицу. 11 рн томе новом раду он не бн гребао да се •ограничн на оно, што буде нашао било у судским било у болничким актима. Ево најновији случај је у гоме погледу карактеристичан. Да како је са старијима? Ми овде ништа не знамо о иороднци Лазаревој •ни о његовом дегињству. Пз саопштенога се чак не видп ни да ли је XI