Дело

170 Д Е Л 0 В., „Киез Павде БранковиК“ од А., „Крв није вода“ од Рахметовић-t, „Најгтарији Срби“ иисмо из историје српске од Рад. Аг. Од сриских народних обичаја и умотворина уur.ie су у други и трећи орој ове: бијење адке у Сињу, Заида—баџи, четири народие несме нз ослобођених крајева и три из ,,Србије иод Блгарима“. У првој је онет згодан кратак нреглед географеки н политички српских земал.а, о ко.јима се говори и у другом и трекем броју Нарочита је пак рубрика Cpncico родољубље, у којој се нзноси свака нлеменитија цртица и дога(,ај из ерпскога народа. Лист овај нзлази у месечнпм свескам i од трн таоака, а ио могућству u ппше. Цепа му је на ч тврт године динар. II цена дакле омогукава да овај ваљани лист сваки помогне, како би могла „Слава“ још бол>е да прослави српску славу ! Иатрлотскн листови. — ИзаМаИедоније, која је прошле године нокренута, добисмо још два политичка листа, намењена искл.учиво срп кеј мисли ван Краљевине Србије. То су Ускок и Босапско Херцеговачки Г.гасник. II један и други излазе недељно; само (е први орган бораца за ослобођење и уједпњење срнства, а други кљкључиво се бави босанско-херцеговачким стварима. „Ускок“ стаје пет динара на год., а „Гласникм шест. „Ускок“ је својим уређењем одмакао одоба листа; ou нам свом збил.ом пратп све главније догађаје, који се дешавају у Српству ваи ме(,а наше краљевине, те нас тако упознаје потпунце са стањем, које влада у српским ззмљама под туђинима. Марљиво уре1,ење његово најбоље се огледа на Ђурђевданском броју, када је изишао у свечаном руху u на два табака. Појава оваких лпстова је од значаја; ми се њима можемо само радовати. Нека су сва три ова листа тозло нрепоручена. La Snisse Universitaire. (Revue mensuellp. Redaction et Administration : Librairie Eggimaun et C-ie Gcneye. Стаје за инострапетво три динара на год.) Университетска Швајцарска, тако се зоне лисг, кој* је почео излазити у Женеии од месеца јанумра о. год. Неколнко младих људи, внћином ћака на ;кеневском унииерситету, дошди су до уперења, да и иоред великога броја листова и часовиса ло свима струкама и лравдима у иауци и књижевности, треба створити један лист, који 6и иио сиона између проФесора и њихових слунплаца, на коме би радилии ђацн и проФесори, гдс би се поред озбиљиих студија и радова, неговало дружељубље и солидарност међу ђацнма свих нација, на свима швајцарским университетима. — Та је мисао нашла леиа одзина међу проФесорима и ђацииа и до данас изидоше двабројатога листа одабране садржине. Листу је задатак да даје ђацима разпа и гачпа обавеиггења, која се тичу њихове студије, да бедежо гд&вније појаве из универснтетскога живога у Шиајцарској и на страни. радећи ua тај ничан на вези, која бн требадо да достоји међу свима увиверситетима u академијама. И нсјпосде један од најглавнијих задагака је да радп, према својим силнма, на ошлтем напредовању уииверситегског образовања. У тој свргн доноспће члааке и дописе о организапији разиих\пиверситета, академија и пиших школа; биће ту lOitupa о разним ревормама u приговорима које бп имала учинити и ђаци и проФесори на досадашње системе увиверситетскиг образовања. Као што се из овога види, програм је и обнлат и сиецијалан, и не сумњамо да неће иривући пажњу свнх ; них, којима лежи па срцу и више обрашвање наше омладине. Ирви број нзишао је на пелу са сликом познатога ириродњака Карла Фжга, који је ирошле године иреминуо у Женепи. У краткој али доста потпуној биогтфији говорн се о његову животу и рчду и заслугама за науку. Чудимо се да пи један од наших природњака ue проговори још пишта поводом смрти његоБе, о радовнма овога научиика ?! — Веома ie ваљап, с оригиналних мисли, и чланак ироФ. Е iyapa Мопте-а, 0 методи у унггверситетској настави. Тако псто је интересан и члаиак проФвсора Wuarin-a О /јачким друштвима н .гистовима у Сједињеним Оеверо-а.черичким Државама, кога је био иослао жеиевски министар просвете на међунароиЈу нзложбу у Чикаго да ироучи одељење за јавну наставу u прегледа главппје школске установе, — У библиограФском делу иочео је излазиги списак ђачких теза са свих швајцарсквх универсшета за прошлу и ову гогину. Други број украшеп је сликом лозанскога проФесорч и нриродњака Форела сакратком биограФијом о животу и раду. У овом броју нривлачи парочиту иажњу чланак проФесоуа Th. I)roz-a, О настави на федералној по.гггтехничкој игколи у Цириху. Они који би хтели дч се одаду техипчкоме образовању, као и они , који би жслели да се упознају из ближе соргавизацијом ццришке политехнике (uito јз миого теже из правила и нрограма), иаћи ће у поменутом чланку најтачнијих и најиоузданијвх иодатака о овоме заводу,где се васпиташе и васпитавају многи наши Срби. — Исто тако занимљип је и чланак Е. Жирапа, иредседпика Француских ђака, 0 ђацггма у Женеви и /јачкомс сенату, где истражује историју ђачких друштава u црта данашњн 1>ачки живот по друштвима. Црво ђачко друштво на женевској академији основано је месеца јануара 1601. године с називом „Societas scliolarium.‘ Цисац се жали у своме чланку, да и норед великога броја ђачких друшгава на овдашњем увиверситету,. међу ђациман -ма велике солидарпости, међу друштвима нема живота u нелике интелектуалпе активносги. То долази, iio нашем мншљењу, отуда, што је женевскн уинверситет у ирапом смиелу космоиолитски. Огромна већина ђака долази на сгранце — Швајцарцн и Жепевци су у мањини. А међу странцима наилазимо на представнике свих млађих е-