Дело

БЕЛ Е Ш К Е 17Г вроиских, америчких и азијских народности. Од евронских омлидниа, словенеки је елемеват у већипи. Па да ли је могуће иовезати све ове разнолике елементе и сложити на заједнички рад ?... Зависи од иде|е, која их гоии на тај носао. Млади слободоумни луди, који сс одушевљавају социјалним идејама и интересују за раднички нокрет, осиовали су „Cerele d’ etnđiants socialistes,1* где ce, без разлике народности , дискутују разна научна и друштвена питања. Ну како националност игра у дааашњем друштпу још велику улогу, сасвим је нриродно штоје тип ћачких друштава у главном националан. Повезати иак сад сва ова друштва у целину и стпорити од њих крсту савеза, није немогуће колико тешко н сноро. Нма неких предрасуда и заблуда, које је тешко за сада разбати. Да је ово заиста тако, иапомеиућемо један иример из свог искуства. Пре неколико година огледали смо са пеколикнм друговима, да се дође до споразума u зајешице међу омладиеом балканских народа. И, наравно, да нисмо усиели ! Грци неће да чују за Бугаре и обратно - нровала је нзмеђу њих, веле опи, огромна!... — Нас неколико са иеколико Бугара — који онет ne могу пикако да нам онросте ону кобну братоубнлачку војну — пе Јспесмо такође. Експлоататори иатриотизма и овде чинили су своје ! Тако на нример, како бејасмо уверени у иотребу и внталност заједпице балканских парода, нама су пребацивали тада неки Србн да нисмо пдобар натриота“ (тако !).... Покојии Kapuli ннје знао, да и овај кртичњак, који називају слободиом Швајцарском и чији се гласови, припадајући разполиким расама, одушевљавају девизом : један за све сви за једнога, — пије оскудевао у екснлоататорима патриотизма !. .. Најтонлије препоручујемо овај лист нашој омладини, као и свнма опима који су uoзвани да се старају о вишем образовању наше омладине. Најлакши је начин претнлаћивања: иослати три дпнара у злату поштанском упутмицом на адресЈ*: Librairie Eggimanu Geneve. ' (H. C. П.) УМЕТНОСТ Народно Полорнште >r Београду. Од последњега нашег извештаја 1„Дело“ за Фебруар, стр. 332.) до краја аирила месеца давато је 49 нредстава (оди. 45 драмских комада), од којих су: једна свсчана двеванредне, ] 1 дневних, а остало редовне вечерње представе. Свечана itpejcraea бнла је 26. априла у част Љ. Кр. Височанства кнева '^Tl iipi'KHPa •, представљан је по једаи чин из: Задужбине, Мамзел Ннтуша н 7јv,\a. На обема ванрелним арелетавама представл.ала је госпођица Сузана Решанбер, члан ФЈ)анцуеке комеднје са својн.м особљем; она је давала: Платонски брак, драму у три чина од Жила Леметра, Страх or\ радости, комедчју у једном чпну од Е. де Жирардена и Мнш, комедију у три чина од Едуарда Инјерона. На ,\невним иредставама давано је шест оригиналних комлда (Ђпдо, слика из ееоскога живота у нет чннова с певањем од •L Веселиновића и Дј». Брзака, Шокица, драма у нет чинова с певањем од Илије Округића Сремца, Маркова Сабља, алегорија у два дела с иевањем од Лов. Ђор^евиКа, Црна Кра оица чаробна позоришна игра с певањем у два чина с предигром од .1. Фрајденрајха, Хајдук Вељко, јуначка д|>ама у три чина с певање.м од Јов. Драгашевића и Влаto и,ара Радована, весела романтична игра у четири чина с певањем од Ст. Ј. Јевтића.), два Француска (Доктор Окс, шал.ива игра у три чина а шест слнка, с певањем по Жплу Вериу панпсао «1»илuн Жнл и Арнол Мартије, и Булинаровн, комедиЈа-водвиљ у три чина, написали Мојшс Ордоно, Албен Валабег п Aiijmi Керул, иревод Станке Т>. Глишићевс),. н по један : немачки (Чнча Томина Колиба, црта из ранијег америчког живота, у тјш чина с предигЈ)Ом и иевањем, од Tejieae Метерле), мађарски (Цшанин, нозоЈшшна игра у тјш чина с певањем од Сиглигетија, uoербио Милан Шимић) и руски (Чикнна ЕуКа, шала у тјш чина од II. И. Мјасњицкога, у нреводу Ланка М. ВеселиновиКа). Као вечерње иредставе давато је: само три српска комада : Милош ОбреновиК, позоЈшшна urj»a у пет чинова од Миленка Р. МаксимовиКа, Потера, комад из српског народног живота у нет чинова и осам слика, с певањем, написали Јанко и Чича-Илија и Девојачка■ к,гетва, слика нз иародног живота у три чина, с певањем, написао Љубинко,- тринаест Француских: Аретинчев син, драма у четири чина од Хенриха Борнија, у преводу Дугаана ЂокиКа (први нут представљан 29. Фебруара; игран два пута), Доктор ТЈкс, Тартнф илп варалнца, комедија у пет чннова од Молијера у преводу Л. ЋорђевиКа, Женски рај драма-водвил у четнри чина с иевањем од К. Нонтенена н X. Шарлија, у нреводу Драгутина II. ЈовановоКа, Ма,\ам Сан Жен, комедија у четшш чина од СаЈ)дуа н Е. Мора, Мнш у нреводу Душана ЋокиКа, Бели Отело, шал.ива игра у једном чину од Ед. Бризбара, Из захвалностн, шала v једном чину од Е. Лабиша, Мамзел Ннтуш, комедија-водвил у трн чина, с невањем од Хенриха Мејака н Алберта .Muja, у преводу Душ. ЂокиКа (jea аута) Наборавна жвпа, комеднја у тричина одТ. Баријера и Едмонда Гопдице-а (први иут представљан 6. анрнла; игран два пута), Деми-Монд, комедиЈа V пет чннова од Ал, Дима Сина, у нреводу Д, ЂокиКа (први пут 13, aujm.ia; игран три иутај, Перншонов аут, шаллта urpa у четири чина од Е. Лабиша, у лреводу Андре НиколиКа, ТатаТото водвнл у трн чнна, с невањем, од Пол. Била и Алберта Бара (први пут 25. анрцла. нгран четиЈШ путаЈ, седам иреведених е немачкога: Шоља теја, шал.ива игра у једн м чину од III. Нитера u Дерле-а; Нубна кааица доктора Фауста,