Дело

17 2 Д Е Л 0 шаљива urpa у трн чина с певањем од Фр. Хона у мреводу Адама МаидровиКа; Крвава cea,i6a, историјска трагедија у четири чина и седам слака од А. Линдлера у нреводу Мих. Р. Ноповића,- Сан дивљнне романтична драма у пет чинова од Фридриха Халма у иреводу Мих. Р. Ноповића, Уријел Акоста, трагедија у пет чинова од К. Гуцкова; Корполан, трагедија у пет чинова од В. Шекспнра; и Карлова гетка, шала у три чина од Брандона Томаса ( први пут 30„ марта: игран пет пута); — по један с мађарскога: Риђокоса нозоришна игра у три чина с певањем од Ш. Лукачија и с талијанскога: Четири жене no.i једним кровом^ комедија у три чина. Највише. су прихода донеле ванредне нредставе (цене еу биле новишене) u то: Платонски орак u страх од радости 1525 дин. и Мпш 1341. Свечана нредстава далаје 1489 дин. Од дневних нредстава највише је нало на ^Доктору Океу“ {70Г50 дин), а најмање на .„Марковој саол>и“ (236 дин.). Од вечерн>их нредстава најбоље су прошли с нриходом „Кар.това тетка“ први пут 994 дин., други S67, трећи 695*50, четврти 622.50,}пети 479), „Деми Монд“, кад се први пуг /,авао (883-50 дин.; други пут 594 а трећи пут само 244'50) „Тата-Тото*, кад се први пут давао (S30*50; чегврти пјт кад се играо добивеноје 264*50; i! „Аретпнчев син“, кад се нрви пут д iBao (743 дин.; други пут је иало само 142.50); најмање су донели прихода: „Иеришонов пут* (64 дЈ, „Син дивл.ине4* (126 динЛ, „Уријел Акоста“ (126*50 динЈ. Потера (154 дин.), и „Миш“ (159*50 динЈ. „Четири жене нод једним кровом“ дале су, кад су с? трећп пут игрлле, 17н динара. РАЗЛИЧНОСТИ Исколавање у Нифару у Ирак-Арабији (старој Вавилонији). — Државни универеитет у ФиладелФији (Пенсилванија) онремио је још 1888. г. научну експедкцију у северну иоловину вавнлонске равни, да тамо нроучи, што се може боље, оне хумове и брежул.ке рушевина, шго покривају uoвршину Nilfar-a (стари Nippur). То се земљиште находи с источне стране бари Aff dj. Као воЈји експедиције одређени су ироФесорп Dr. Peters и JJr. Hilprecht, који је из Ерлангена иозван био на новоосновану катедру Асириологије и Упоредне Семитске филологије. ФиладелФијског университета У експедицији још од почегка делања јој находнмо учнте.па из Robert-College-a, G. II. Haynes-a, који је већ изишао на глас у откопавању \ssos-a, дал.е архитекта Field-a, асириолога Dr. Harjier-a, једнога драгомана и турскога комесара. У половини јан. 1889. стигла је експедиција преао сирско-араиске пустиње — дуж Еуфрата, у Багдад Прво је нрегледалп рушевине града у Akarkuf-у, који је подигао Kmigabzu на 1300 г. прс Хр., за тим к ј на Тнгру, што га је подигао Небукаднецар (605. — 365 ) на спрам Багдада. Д;и,е се екснедицнја упутила преко Вавилона н borsipp-a, на ивицом баре, одакле су већ могли сагледати силне рушевине у Nift'ar-v. Изнад свих њих уздигао се горостасни храм Bel-ов. Ту су на једној хумци поставили око и разапели шаторје. Најпре је измерено тригонометријски свеколико нол.е н околина, рушевннама ирекрињена. Још су се видели очувани бедеми градова Imgur Marduk-a и Nimitri Marduk-a. За тим је отпочето раскопавање нрема свима захгевима науке. Да пм не би сметали, најме доста носленпка за помагаче нрираскопавању из илемена араискога Attedj. Тако је у прво време рашло око 400 Арапа. Једнп су откоиавали по упуству ц цод надзором чланова експедиције, други су старине и споменике, прона^ене при откопавању, смештали на одређено место. НиЈ»очнта је пажња обраћена, да се систоматскн откоиава и нроучп храм u његове развалпне. Ресултатом овога неуморногл труда око uc копавања у првој периоди рада беше откриће н колико гисућа клинастих натннса н много других сноменика монументалннх н материјалних. — При свршетку ове нрве перподе откопавања умало свеколико тру!>ење и напори нс беху узалудни, јер се Арапн из околине побуне, с њи.ча се удружец неки, што беху у најму код експедиције. Око би сна.Ђсн, али необпчном срећом збирка старнна беше сачувана. Ексиедицнја n због времена и због ових неприлика прекиде рад и уклони се у Hillah. У јесен тс исте годиие откопавање и расконавањс наставнше опет с великим успехом п знатним ресултатима. Много гробова, саркоФага од иловаче, урна би иоотварано, остаци кућа на^ени, садржај њихових соба проучен и што је од вредности склоњено. тисуће нечених опека с клинастим натписима би сабрано; исто тако много ваза, вотивних таблица. Тако нспнтивачи све uoнајлак долажаху до тога, да већ могу створити доста нриближну слнку у памети о некадашњем животу, којн је врсо на овом сада рушевинама прекриљеном месту. Тако је друга нериода рада на откопавању завршена мирно u с обилатом жетвом. Uaynes је као управник откопавања дал>е сам наставно започети посао, цошто му је неки Мауег, помагач, пао као жртва незгоднпх цриродних цогодаба. Постунно сс отконаваху терасе храма Ekur-a нз рушевина н слојева остатака, што нх је време од неколико тисућа година наслагало. Висина развалина храма над хоризонтом беше прско 30 m. док су му теиељи лежали дубоко у зсмл.и за 20 ш. Иронађе сз н тераса храма, коју је нодигао први крал. краљевине Ur-a око 2800 r. ире Хр. Али отворени гамници и окна во1}аху још дубље радознала исннтивача. Још дубље на1,оше се опеке краља Саргона, којн је владао на 3800 г. нре Хр. и своју државу рашнрио до Средоземнога мора; за тим оиеке с натнисима од Naram-Sin-a. Крајем 19. века,