Дело

Д Е Л 0 173 као што се види, беше изгубило утицајну моћ проклество, што је uo наредби Саргоновој бпло урезано у камен u ставл»ено на врата храму, а које је претило свима преступницима означене опомене, да не дирају камен, јер Le им, гели се, поред осталога u семе уништити боговп Bel, Samaš н Ninna. — Испод „платФорме14 Саргона и Naram-Sin-a нађен је свод сазидан од опека налпк на сводове што се у тој покрајинп грађаху након 3000 година у новоасирском царству. Ово открпКе отвора новс погледе на питан»е о своду, особито због времена постанка шегова, јер оно пада, ио свој ирилици у ргшмак времена између пете и четврте тисуће нре Хр. Бе треба се чудити што је у старој сумерској легенди о створењу света сматран Nippur као најстарнји град на земл»и. До сад је утрошено иа откопавање преко 300.000 м. а не зна се колико Le ова проучавања стати нредузимљнве Америчане у времену, новцу и труду, јер још остаје доста да се ради на нроучавању овога џнновскога склопа од развалнна. — IIpo«i>. Хилпрехт се примпо посла, да класиФпкује, обради и објавп прона^ене старине. Он је склоnuo план, п » којем Le, уз npnnoMoL својих ученика u других семиголога. објавити научне ресултате ове екепедидије у четири cepuje нубдпкацпја, од којнх Le свака обу. хватати 10 —15 томова. Два су том i BeL готова, три су у штампи, а други се спремају заједно с историјом радова експедицнје. Псконавањем је добивено iijipko 30.000 опека с клинастпм натписпма, има их н нз ирве династпје у Ur-у (око 2800 г. пре Хр.ј ii3 периоде „Касита“ (1725.—1140. ире Хр.). Садржај је тнм нлочаиа разнолик: то су снлабари, писма, хронолошке (летоштсне) лпсте, иовеље и таиије, вотивнн натписи, инвентари u т. д. Сггд се нашло много спомена у натписпма и о онпм владаоцима, о којима се пре знало само по имену, некоДико ненознатих владалачких имена уврш^ено је хронолошким рсдом ме!)У познате.— Haynes-y је иошло за руком, да иронађе начнн те да и оне лако распадљиве на ваздуху еаркоФаге од зем.ке одржн и пренесе у цариградски мусеј. Ме1)У проеађеним старимама пма много печата и инлиидара од нечатн, каки су употребљавани у Вавилонији, ме1,у њима има и владалачкнх н друпгх зиатних л»уди. HaljCHO је 200 црепова с натписнм i арамејскога, еврејског u мандејског иорекла а нз њих се можс извести, како је врачање н гатање бнло рашнрено у Иавнлоннјн. Дал»е међу старинама има ц емцјираних и нростнх нзрадом предмета, псза, играчака, оружја, тегова, златних, сребрних н других предмета н накита, за тим од камена, бронзе н н гвож^а. Сачуване су u л.удске лобање, те Le антропологија iiomoLii, да се одреди етничкн састав становништва старе Вавилоније. Једном рсчн може се peLn, да Lc амерпчка експединија Филаделфијског университета према добивеним ресулгатима moLii елободно бпти унршћена ме1/у прва u најзнатнија нредузеЈиг ове руке. Ово Lc бити ново сведочанстоо, како је права наука с ону страну мора стала на снагу. (lllustr. Zeitung.) С. Н Т. ЛИЧН.И ГЛАСОВИ. f D-r В. А. »Гаков.љев. — 19. аирнла овс године умроје у Одесн чувени нрОФесор руекогајезика н књижевности, Владимир А.гексијевиК Јаковљев Нокојннк јс ро1)вн 1840. год. Слушао је нсторијско-Филолошкн Факулт^г Петроградског унивсрснтета, а кандидатски испит ноложно на уннвсрситету св. Владимира (Кијев) 1864. год. затпм је око нст година бно проФссором рускога језпка и припремао ее за магистарски иснит, док није био изабран 1769, год. за доцента дорпатског (данасјурјевског) университета, за руски језик н »ловенека наречја. Ту је био само две године. јер не мога у њему остати као строги upuврженик руске државне идеје. Ирешавшп за тим 1871. на варшав. университет, добцје степен магнстра руеке књнжевностн (1875. г. : проФесером је ту бпо до 1879. г..- тешка бо.вка натера га, да за време напусти катедру п потражн јужнп клнмат Одесу. Тамо јс покојнпк, после петогодишњег одмора, добио место управитеља градске народне бнблиотеке. а од 1884. год. uo ново је почео да чнта лекције на новоруском университету као прнватни деценаг, добцвши степен доктора руског језнка и књнжевности (1893. r.) — у звггњу екстраирдинарнога проФесора. Од научних ргиова .13. А. Јаковљева номенућемо ове: издање споменнка старо-руске лнтературе — Домоетроii Cu.tbeecrpa (ПетроГ1»ад 1867.), Сказанњ о Царсгра.А, но древhumi. рукописамг (iliiđ 1872.) н Памлтника pijccKofi литерлтура XII н ХП1 ii»id 1872.). где је потанко разгледао Патерик XII в. За тим докторска дисертацпја; Ј\b литературн«Гг ucropin лренне-рцсскп.гл, сборниковл». Опмтг нзслћдовашл „11змарагда“ (Одеса 1893. г.) Има н неколнко уџбеника, као: Гусскал Хрестомат'\л (Петроград 1869.),- коментари одабраних производа руске литературе, којн су наштампани у КласноШ БиблотвкА; (Петро град 1869. год. и УчебнаЈк курси теорхи сло весносги (Петроград 1887. годЈ