Дело

ДР ВАТРОСЛАВ ОБЛАК „Опет је словеначки народ изгубио једног од наЈОДличнијих својих синова, чије име светлп у историји словенске Филологије, и у историји словеначког језика и књижевности.“ Тако тужи љубљански Zvon објављузући нрерану смрт младога а словенском свету већ тако добро познатог научењака Ва трослава Облака, који се нреставио у свом родном месту Дељу 3 (15) априла ове године. Облак се родио 3 (15) маја 1864 год. Гимназпју је учио у месту свога рођења, али у VIII разреду тако се разболи од туберкулозе, да је морао напуститп школу, и лекари су били нзгубилп сваку наду да ће оздравити. Али се он носле годину дана онет толико ноправи да је могао нродужити школовање, и ако од то доба никад није био иотнуно здрав. Осмог разреда није довршио у Дељу, jep га проФесорски савет искључи из свих гимназија у аустријској половини монархије као ингелектуалног коловођу шго су гимназијски ђаци певали 7—19 нов. аустрцјску химну на словеначком језику! Он пређе у Загреб и ту доврши VIII разр. и иоложи испит зрелостн. Јесенн 1886 пређе у Беч н упише се у философски Факултет где је носгао Јагићев најмарљивији и најмилији ученик, а убрзо н највредннји сарадник његова Archir-а. Ilo свршеном школовању иоложно је код Јагића докторат из славистике, н сиремао се да се хабплитпра за доцента славистике на ком универзптету. У том времену (год. I892j добије номоћ од бечког уииверзитста да сгудује маћедонске дијалекте. Тада j’e пјшпутовао кроз Београд кад сам се с њим н лично познао и дивно се његовој енергији да са тако слабим здрављем предузима така путовања. Кад се, снречен у раду од турскнх власти, враћао у Беч, оиет се зауставио у Беог]>аду да се мало одмори. Његово је здравље још онда било тако рђаво