Дело

Б ЕЛИЕИ ПОСТ1) «д Ј. ТОМИЋА Било је некако у очи Божића, а Боривоје се одвезе у гувна, да донесе мало сламе. Када се враћаше одонуд почео је већ да се хвата мрак. Била је јака зима, а пут покривен дебелим снегом. Боривоје таман да утера кола у село, а коњи му застадоше као укопани. Погледа унапред и опази на средини пута људску ирилику. Та је прилика лежала као укочена, и учини му се у први мах, да је женско. Сиђе брзо с кола, саже се и кад боље разгледа, опази у снегу калуђера. Глава му лежи на камнлавци а руке су скривене у џепови. Боривоје се још већма наже и учнни му се, да још има живота у путнику. Капрегне све силе, подигне га на кола и одјури кући. Тамо су нолусмрзнутог доста тешко повратилн у живот, јер нису умели, да га тару снегом и да га најпре унесу у мало хладнију собу, но га метнуше право на банак, да се „што прец открави. Но ипак некако оживе и сутра дан проговори. Био је то калуђер из Свете Горе, отац Мелентије, родом Србин, који је обилазио наше крајеве и просио милостињу за свету обитељ. Боривоје је у оиште врло мало говорио и избегавао је стране људе, али се за чудо дао у разговор с оцем Мелентијем. А отац Молентије говори са заносом о Св. Гори, Јерусалиму и оним чудима, која бивају на гробу Христову. Нриповедао је како небројени свет одлазп онамо, да олакша х) Ово је одломак из повећега романа Назарени од Јаше Томића, који је сад у штампи. Добротом нашега нријател.а у стаљу смо дати читаоцима још пре иојаве целога романа овај одломак, који је целина за себе. Ур.