Дело

178 Д Е Л 0 Ни бујне витице оне, што љубе ведро ти чело, Што се к’о морски вали по врату играју белом, И твоју лепоту гласе, да равне ниђе јој нема : Не само у Манастиру, већ ни у Стамболу целом ! Јер узми ђулу мирис, булбулу песму закрати, А сабах зори пурпур за навек тмином угаси, Тако ће красота твоја тек бледи одсјај дати, Када јој одузмеш бујност вилинских оних власи ! .. . 25. априла 1896. г. у Битољу. . у^ВРАМОВИ'Б