Дело

ВЕЛПКИ ПОСТ 181 обитељ, иа ма и опет пао на путу од умора и зиме, као оно ире неколмко дана. Боривоје је богато обдарио свету обитељ, целивао оцу Мелентију руку, па га још испратио са Симом пекаром чак до оближњег села. II од оног дана могао си ћутњивог Боривоја видети са Симом скоро увек заједно; завуку се гдегод, или оду сред циче знме изван села у шетњу, а све нешто шушкају и договарају се. Прошле тако месојеђе и дође ускршњи пост. Тада постаде оно, што до сад беше тајно, јавно. И Боривоје и Сима изјавњују свем селу на видику, да хоће да олакшају души својој: отићи ће у Јерусалим и причестиће се над гробом Хрнстовим. Но пре свега хоће достојно да се спреме за то прнчешће, по•стиће највећи хаџиЈСки пост, три године дана. Кад Нада чу ту вест, стеже јој се око срца, н суза заблнста у оку. Није знала за што, али јој дошло као да слуша глас грдне, нечувене несреће. Јула, Симина жена, грохотом се насмеја. Њен звонки кикот дуго се разлегао по соби, а њени правилни, бели зубићи никако да замакну за уснама. Тек се кад год смирн, па ће рећи: «Иш, не праши, Симо! Неће од тога бити нншта.и Но није се дуго смејала, јер Сима баш пости, пости цео ускршњи ност, а што је најглавннје, пости онако, како је то забележено у књигама Василија великог. На послетку јој догрдило; покупи своје сукње и кошуње, те хоће кући, матери. Сима је одвраћа сваким начином. «Шта ћу ти?» вели му она. „Теби не треба жена “ «Треба ми, Бога ми, треба мии, куне се Сима, «само сад постим велики ност. А Василије велики каже...и «Море, какав Василије ведики?! Та он је такав нечовечнп лост прописао за калуђере, а не за ожењене људе.и «Аја баш за ожењене људе,и вели Сима. «распитивао сам <се ја то врло потанко. Код калуђера се такав пост по себи разуме.* Јулка се на ове речи умирила и метнула своје сукње и кошуље опет у долап. Та кад се Сима баш толико распитпвао, онда није ни њему све једно какав пост пости, а кад му није све једно онда је он још увек воли, као и пре. А на послетку: „Хајде, хајде, Симо, видећемои.