Дело

188 Д Е Л 0 Борнвоје виде јасно , да из ове женске прилике говорн ђаво, али ше рече: „Иди од мене, сотоно ! него се упустио да брани Наду. „Остави сиротицу с миром доста је њојзи брига свакојаких.“ Но тада се тек показа вражја копита. Маца Сувачарева каже: „где су ти деца, пустињиче ? Нада их је мало пре одвела твојој тетки, иек буду мало и тамо — до сутра. А чим она води децу у госте, долази и њојзи гост. .. Али да богме ти нит’ што знаш, нит’ видиш. А ког ћеш беса и видети, кад се не мичеш из кошаре, но завезујеш за собом врата — ко»иопцем.* Боривоју смрче пред очима, па се онда побеси , као да није никад постио. На мах је заборавио Јерусалим, Христов гроб и сва уживања онога света. Шчепао је Сувачареву својим сувим прстима за гушу и би је за извесно удавпо, само да не беше тако малаксао од поста Но Маца се оте некако и безобзирце побеже у село. Кад је Боривоје дошао кући, дочекала га је Нада још на прагу. Нуди га вечером, но он промрмжа само толико : „Сит сам“, па оде у кошару. Нада му није иогледала дубље у очи. ^одавна не сме више то да чини) а да је гшгледала, вндела би, да су му очи закрвавњене, како то не доликује испосниву. Око пола ноћи устао је Боривоје, и ма колико да му беху очн закрвавњене, впдео је, како је Нада проиустила некога кроз вратнице. Онда је напунио стару зарђалу пушку шраФОвима, ексерима, кључићима, једном речи свакојаком старом гвожђурином, па је — обе цеви сасуо Нади у ирса. Кад је доцније судски лекар нрегледао раздрускану лешнну несретне жене, он само рече: „Да кажем , да је ово у•чинио топ, није, а да кажем да је ово учинила иушка, и то не може бити.м Кад је Боривоје онако учинио с Надом , уђе опет у кошару то закла коње и краву, за тим вашку и мачку, гуске и пплиће, једном речи све живо по кући. Срећа, што му онде не беху деца; ко зна, шта би несретник још све починио. Или бп га можда дечји поглед уздржао од свега покора — не .зна се.