Дело

187

Д Е Л Тако су мислили сви, тако је мислила и Нада, ua тако је н било. Само што — ђаво не спава. Иде Боривоје неког вечера иза сеиа, да иромишл>а о своме путовању, кад од једном искрсну пред њега ђаво. До душе ко не зна, рекао би да је то Маца Сувачарева, али би сепреварио Њен јо само лик и њено одело, али у том лпку и оделу je — сотона. «Стани, пустињнче” говори му подсмешњпво. Он у место да стане , пожури ; али ко је још утекао од, ђавола. Сустиже га. «Што бежиш од мене ?* пита. Он ћути. «Шта се ту циФраш као млада невеста. Кажи ми, колика је времена, како ниси стао на путу или на улици да разговараш са женом или девојком као и други л>уди ? Зар смо ми жене погане? !tf ,,Мани ме“, молно се он. Но она га није манула, него je хтела да зна, за што он избегава жене. И кад се није могао отрести беде, он јој онда рече, зашто то чини, а рече јој по талмуду, како је научио од. Соломона: .,Мојсије пророк је три ствари учинио преко божје воње, а Бог му је доцније све те три ствари одобрио. . Једна ствар била је овака: Пре но што he Мојсије изићи пред лице божје, да на Гори Синајској ирими 10 заповедп, наложио му ie Бог, да се три дана ире тога уздржи од сваког додира и разговора са женама. Мојсије није избегавао само три дана жене, но много дуже, и Бог му је доцније рекао : „Добро си радио, синко.“ ,.Па ија“, вели Боривоје , ,,кад се спремам да у Јерусалиму изидем иред лице божје, мислим да му нећу омрзнути ако што мање пристајем у разговор са женама/* Сувачарка га гледа погледом, као да хоће да га сажали. «Не радиш доброи, каже му. „Ти се све брннеш за онај свет, све нешто удешаваш да ти онда буде мекано, алп пази да се не преварпш. Оданде још нико није дошао да каже како је. Вол>е би ти било, да се угледаш на твоју Наду. Она се дала на уживање овога света, а право и и.ма. Теби се руга свет а не њој.“