Дело

186 Д £ Д 0

теве, а Јерусалим је далеко. Чим пређе Дунав и изиде иза Карловаца не зна дал>ег пута, а бадава he питати жену па бунару пли свињарче на друму: „Кажи ми. молим те, који нут води у Јерусалим?” Но опет за то има ученнх л>уди у селу, који му тумаче сва крал.евства, пустиње, вароши и мора, преко којих му вала путовати, а он то лако памти и туби: да га у сред ноћи пробудиш и питаш, изговорио би сва та тешка нмена као оченаш. Нарочито му је у томе на помоћи трговац Соломон Чивутин. Чига из неке велике књиге и говори му сЕе потанко, као да је тамо био. Па не само то, него му да)е п друге савете. «Шта ћеш ти радити, пита он Боривоја, <(кад залуташ у пустињи, па изгубиш рачун о данпма? Нећеш знатп кад ти је недела, а неде.ву тек мораш светитп и одмаратп сев. Боривоје се дао у крупне мисли. «Не луиај главу*, теши га Соломон, «све су то већ измудрили наши јеврејски мудраци. У талмуду пише: Ко у пустињи пзгуби рачун о данима, чим осети да се помео, нек почне бројати из почетка, али наш свештеннк раби Рав измудрио је друкчије Промислио се, па је казао: «Адам нпје створен први дан неделе, па да је најпре 6 дана радио а седми дан светтковао, него је створен шести дан у вече, и његов живот почиње неделом, и то светковањем и одмарањем. Дакле и путник чим залута и осети да је изгубио рачун, нек почне светковање с недењом, и онда нек броји дане по реду. “ Боривоје слуша ова талмудска мудровања и памти их Међутим пролази време, а док се он светио жена му је изгубнла душу. Кад се искупе жене на рогњу, те поведу реч о Боривоју и његову далеком путовању. Нади не ударају више сузе пз очију, као некада, нити мора да бежи из друштва , да не завриштн на сред улице. Сад је мирна, по некад се чак и насмеши и враголасто рекне: «Маните ми већ једаред мога пустнњака на миру.м Борнвоје као да је већ у Јерусалиму. Постп, моли се Богу и све се већма отуђује од светских стварн. Ако се Нада не сеги да треба поорати њиве или посејати детелнну , он богме не. Пе внди, не чује и не зна, шта се око њега догађа.