Дело

велики пост 185 да се још једном добро размислиш. Неук си, те можеш лако иропасти на путу. Богу тим нећеш ухаснити. Имаш жену u ситну децу, на није ни то богоугодно, тако рећи, заборавнти на њих. Ти постиш, слабиш, другим се мучиш и око другога бавиш а свамо ти пронада кућа . . . Не велим да се не бринеш и за душу, но само за земно. Алп не можомо сви у Јерусалнм. Бог ће онростити грехе, иа макар се молпо у Борнвојевцу код сног зеленог крста па раскршћу, или и у Јеруса лиму rfa плочи гроба Хрпстова. Алп кад већ хоћеш да учиниш што преко обичаја, онда ти саветујем, да се подигнеш сад о Госпојини у Карловце ; ја ћу ти дати гшсмо, те ће те сам св. патријар исповедити н ирнчеститп*. Борнвоје само махну главом. „Опрости ми,“ каже, «ја нпсам учен, да вам могу на све одговорити, али сам био у Сремским Карловцима, па знам, да Карловцп не могу никад битп оно, што је Јерусалим, карловачко «Магареће Брдои ннкад оно, што је Голгота, нити се наш иатријар може меритн са јерусалимским. У Карловце иде свет, да купи добра вина, а не да лечи душу.” Свештеннк на ове речп само саже главу и рече : „Нек је по твојој, синко ; како те Бог учи . . . само ми кажи још ово: „Пристаје ли и Нада на тај твој велики пост?” Боривоје уздахну : «Та, оно, знате, како ћу да кажем, она мпсли. да највише треба постити шест неде.ва.« Свештеник приђе столу и отворп св. Писмо . . . «Дужност ми је»' каже. «да ти прочитам, шта пише о тој ствари светн апостол Павле”. И прочита ово : «Не забрањујте се једно од друго, већ ако у договору и за време, да постите и молите се Богу ; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неиздржањем« . . .*) „Промисли се дакле. синко, и о овоме. Твој пост није у договору .. .в Боривоје се доиста промисли, али се не иредомисли. «Ако нпсам хтео свршаваги, нисам требао ни почпњати”, рече. Тако прође година дана п Боривоје дошао од силна поста као сува грана, И хајд што пости строг пост, али нма н других брига. Не уме читатч ни писати ; не зна стазе ни иу*) Св. Писмо. Кор. посј. I. Глава 7., етих 5