Дело

ПОСЛАНСТВО И СМРТ НИКОЛЕ БОНЕ (1678.) Једна глава из дјела: Дубровник u Османско царство ОД ^Д—РА ДУЈА КНЕЗА јЗоЈНОВИКА (свршетак) Очекива се свеопћи мир. Нова констелација јевропска могла би донијети жуђени преокрет у вашијем стварима. „Ако се двије велевласти (бива Енглеска и Француска) погоде под коју му драго цијену, мисли Њ. Светост да му је обеКао арекржбански краљ, 4a Ке обратити сву своју аажњу на Исток. Међутијем Његова Светост настоји, да Пољаци не одобре мир потлисан од њиховога посланика с Турчином. Свак презирну го;вори о њему и држи га не за мир него за ропство онијех народа, који се толико диче слободом. Москов без двојбе не ми;рује, ако је босански паша присиљен да одврати мисао од 'нашега града. Ови би догађаји могли учинити, да велики везир нромијени звијерски начин, којијем поступа у свијем његовијем дјелима, и која су тако безумна. да ни он, иити царство што се на њ наслања, не могу одвпше трајати. Тај је човек спао на така скрајна средства, да с њиме не смијемо више уговарати ни о данку, нп о другијем стварима, него одољети како се бол»е може и служити се околностима времена, које су му сада супротивне, а биће му и у будућа времена за педенсу опакога дјела, што учини супроћ Богу и супроћ људима.*1) Па Градић црта, дакако у Риму не у Дубровнику, с вати■канскога брда а не с обронака херцеговачкијех гора , смјелу •основу о новијем одношајима ренублике с Портом. Занаша га .далечпна, звекет оружја велпкијех власти, мир и обрана ВјечЦ Сенату, l јунија, paesim.