Дело

ПОСЛА.НСТВО И CMFT НИКОДЕ КОНЕ 191 нога Града. Иа као шго некада шћаше бацитп републику у нове недогледне стазе реФорме Устава, тако би сад рад био бацити сјекпру у међународне одношаје Дубровника. Као да провирује жеља да види своју отаџбину гдје ступа у ону лигу, којој бјеше сретно одмакла у очи боја код Лепанта. ,.Ја држим да у овој тешкоЈ згоди, у којој се није од постанка нашао наш град, треба умприти машту и бар у неколико равнати се начелима различитијем од досадашњијех, како су и Турци другачији с нама. У данку Hiije нама спас како би до сада. Миш.Басмо до сада да је то плаћање јединн начин да одвратимо навалу и очувамо живот. Сада су со ствари промијениле. нас је до сада чувао и бранио , против онога треба да се мн сада чувамо. Онај сада војшти на нас срдито и потајно, па под изликом да хоће да се с нама рачуни, лов лови на нашу властелу, провргавши против међународногаправа (contro il ius delle genti), посланике и таоце и поступајући њима не као с таоцима, него као са злочинцима осуђенијем на смрт. Права је срећа да је прискочило московско оружје, лијек, послан од Бога на срамоту нашијех католик , да обустави побједе варвара и зле пошљедице ништавила нашијех људи, једини, прави узрок побједа о којима говорим. И мн дакле можемо одланути и ириправитп се на обрану о којој сада треба једино да мислимо и ухитити срце зубим /) како вели наша пословица, док овај силник не дође куд га наравно воде његова несмотрена и безочна дјела; тада ћу моћи запјевати ‘. loquens contritus est et nos liberati sumus.* Деветога јулија опет одвраћа републику од ревновања за нлаћање данка. „Будемо ли брзи у плаћању данка у доба кад нам они отимљу свакн начин , да га скупимо , помислиће да није прича оно што се говори о кули иуној дуката у нашему граду. • И ту имаше право. Али како ударитп ираву мјеру са душманипом, кош не познаје него слијепу ирождрљивост своје варварске ћуди ? Са душманином који на нушкомет од града разапињаше шаторе и могаше сред нехајне Јевропе погазити Дубровник у тренућу ока ? Са душманином којп имаше толико освајачкога духа у себи, да је у пркос измјеничној срећи на *) Српски у оригиналу „Ухитцти сарце зубим “ — (TlpjKae. Аркив.