Дело

Д Е Л 0 192 Дунаву сневао о новој поплави Запада? Градпћева вјера у јакост отаџбине нмаше нешто гранутљпва у себи али ови у кнежевскоме двору познаваху боље прплпке времена и увјете слободе. Тако му од прилике пнсаху , а он одвраћаше његовијем тоном, премда једнако увјерен да греба одгарати и одгађати увијек. У томе се опет сусреташе његова мисао са миш.ву републике. ((Нис једне се стране немамо надаги помоћи. Кад је тако, а ја бих у велике крзмао давањем новаца Турчину под каквијем му драго насловом, ма и за сам данак, јер дадемо ли га, остаћемо без капитала и без доходака, са два властелина мање у Великом Вијећу, два таоца више у рукама варвара, Сваке he године биг горе и све ће то више расти њихова прождрљивост. Добро веле Ваше Промишљености, да ко их тјера да се посваде с Турчином , или не позна нашу прекомјерну слабост или не зна каква је и колика је османска моћ. Ово су ва'ше ријечи, а ja надодајем, да је такав човјек махнит и будаласт. Али то није добар разлог, да му имамо, кад год узиште, дати наше новце и нашу крв, а без икакве користп и без уФања да ћемо га омекчати. Да неко ужива мир, иије доста, да не изазове душманина, јер он нас изазпвље, ни навалити на њ, дочим он на нас наваљује. Ја цијеним дакле, да је добар свјет отезати илаћањем и шиљањем данка , служећи се згодом овога рата с Московом, да оним новцем накуиимо жита у граду”'). Неке његове опаске побудише, можебит, негодовање у Вијећу, а у оне тешке дневне биће му когод, ваљада и сам брат Пало пришио лакоумне мислп и наједио сет да велики патриота далеко од погнбљи лаком руком дира у толи животна питања. Мало дана посље2) оиет брани своја пнсма и обасјава пигања правом свјетлости: «Молим Ваше Преузвишености да пом.виво прочитају моја ннсма. Наћи ће их не само да су нуна вјерности , искрености и ревности, него и опрезности и умјерености. Не мислим ја да отворимо рат на Турчина, ни да му изненада одречемо данак, ни да преокренемо кабаницом од Шпаније к Француској , нисличне дјетињарије, како ће се то, можебит, коме причинити.и Алп гласови што долазијаху с БосФора ушуткаше до скора академијске расправе Рима. Вријеме тражаше дјела, а ова биО Сенату, 30. јулија. (ЧШЈ. *) Сенату, 6. августа. (lbid.).