Дело

Д Е Л 0 194 риграда поруком, да се врати , jep да ће друкчије изгубити живот и сва добра. Сенат нише 15. јулија онима у Цариграду1): «Посланике у Силистрији бацише у кулу у јаму са гвожђем около рука и нога, јер Турци веле, да сте им ви обећали 280 кеса и ради би их измусти од Боне и Гучетића. Не двојимо, да је то нова стугшца Турака.“ А онима у Силистрију2): „Ми не знамо ни како да платимо данак. Кршћански владари неће да нам даду ни паре. О томе смо се добро увјерили. Реците опет, да посланици у Цариграду нијесу могли дати 280 кеса, иа да су и дали, да би то били учинили супрот нашој заповједи. А молите одмах кајмакама да дигне јасак, јер да мн друкчије не можемо ни платити оно што обећасмо, ни послатн данак. Примамо ваша писма од 22. у којима говорите о нечовјечном иоступању са вашим особама: ово нас је тешкс расцвјелило, те живом тугом пратимо ваше муке. Уфамо у велику доброту Божју и у скрушене молбе овога растуженога пука, да ћете одољети толикијем патњама, на нриказујући без престанка наше скрајње сиромаштво, да ћете ганути везира и повратити толико жељени мир.и Мегдан слијепе моћи тога царства са моралном силом баштинице римскога генија стаде да се развија сада двоструком брзином на рукаву Дунава. Кроз решетке гнусне тамнице чујаше се звекет оружја једног другог великог мегдана са државом, која већ освећиваше стољетне муке славенскога свијета. На једном иољу крст ламаше пророков барјак у име Господа бојева, сузбијајући силу силом. На другому иољу мукама, жртвама и понижењем крст одољеваше охолости дивљијех ордија , којима та јакост духа бјеше далеко несхватљивија од самнјех пораза непредобнтнога цара. Дан за даном мијењаху се призори иод Силистријом. Раз боље се ћехаја, једини тумач воље великога везира, с нојим могаху љубезно разговарати. Замоливши да се дигне јасак и да се пошље заповјед кадијама око Дубровника, да испрате коњима нове поклисаре, кајмакам успламтјевши од гњева, иовика у дивану: „Нећемо ваш данак, наши су уговори растргнутн3)® Прође опет иетнаест дана. Напокон удијеле им цар1) Lett. е Commiss. 1673.—79. *) Lett. е C'omm. per li Marino de Ooz/.e etc. (F-o XXXIX бр. 1800 Држав. Аркив.). 3) Сенату из куле у Силистрији, 19. јулија (ЂелчиК).