Дело

НОСЛАНСТВО II СМРТ НПКОЛЕ БОНЕ 197 у очи пада Кандије. «Удијелио свемогућп Бог ,да то буде претеча добрнјех новина и нама и Вашијем Преузвишеностима Ml) Чекајућн те новине Дубровннк се утврђиваше и прпправл>аше на обрану. 0 основама Турака не зна нико нпшта Сама сумња, да бп могао велики везнр дати наредбу херцеговачкоме саиџаку, или каквоме бегу, да навали на дубровачку земљу, оиравдаваше најситније приправе републике , да одбацп силу силом. Један знак турскијем намјесницима, а држава бјеше у највећој погибљи. Оно што је на граннци млетачке Далмације била мала несрећа, јер Млецп осјећаху уврједу само у далеким удима, то у Конавлима или у Приморју бјеше готово расап. Дубровнпк немаше се надати у Јевропи нпчему и ни у кога. Његов бп пад у ово доба бно готово онако незнатан, као што бп незнатан под Наполеоновом мамузом сред заблијештене 'Јевропе. У оно би се доба паче катастроФа храбре државпце замјетила била још мање. Та није било величанственога Arc <le Triomphe да јој у бронцу овјековјечи име. Јевропа је била заједрпла у Белику политику. Ћесар и Млеци једнако вапијају за миром, онај да се придигне од тешкијвх ратова на западу, ови да преброде тешка времена подизањем иорушенога угледа на истоку и уништене трговине. Околностп бјеху непријатне свијем републикама и малијем државнијем скупинама. На док се опћине у Италији савиЈаху све јаче у прах, сретне и блажене да их силници не виде, Дубровник сједећи сам на бнјеној хриди није могао боље одољети душманину, него ли подвостручившп бдијење, осујетивши у заметку сваку навалу, јер би му најмањи окршај могао донијети пропаст. А толико је ствари требало урадити ! Утврдитп град и показати, да ie република ириправна да скупо замјени слободу. Умирити народ н раднтп тихо, да не би до турскијех уши на међи дошао одјек бола. Препасти Турчина утваром иове свезе кршћанскијех владара. * *1 У) K;i6ora ц Г.ућа Сенату, 30. јулија. (Corrips. XLVI бр. 1839. Држав. Аркцв.) Иосланици 12. авгуета опет ншну у Дубровник о нрнјеварн Турака е оно 280 кеса u надодају, да ће ее на повратку иредатн Сенату, да их бацц у тамннцунада се навндц нстнна. Иа говоре о Кара МуетаФи: „Од како емо мн овдје погрдно је без пкаква страха u обзнра францускога посланнка, учннио је насил.е енглеикоме, навалио је на банла млетачкога, увриједио је оландешког ресндента, а ђеновешкога преварпо. Ако је све то учинио исцринвшп силннјех новаца н дарова великијем властнма, ко.јнма се каже нријате.Ђ, а што ће е Вашијем Преузвншеностнма , о којнма се нсповједа смртнијем душманнном.“ (Ibid.)