Дело

* 198 д е л о

Држати се напокон чврсто међународна положаја. Не одрећи ни за час Порти обични данак, него настављати мудро и опрезно стару продају, не давајући с пол>а ономе сукобу превелико знаменовање. Република бјеше настојањем посланика Сорга у Напуљу примила од поткраља војног заповједника Дон Франческа de Torres, па једног инжинира и дванаест тобџија, које плаћаше сам шпањолски краљ1). Овоме «Superintendens Armarum® би повјерено, да заједно са провидницима чуварима града, (Providitores Custodiarum et Armamenti) утврди бедеме и приправп све за обрану2). Петнаестог јулија би заповјеђено чуварима града да два топа, која се налажаху у кулама на ономе дијелу Пила разваљеноме од трешње. ставе повише самијех врата од Пила. На Плочама утврде бјеху јаке. Сва је права обрана градских мира била тамо на истоку. Почимајући од све* чева лика што стоји усправљен у проФилу обрнут к рођају сунца, па све до високих огромних зидина што као кљун гигантичне галије јачају о^ранбену силу Ревелина, све је на оној страни концентровано да недобитнијем учини град. И доиста одржа навалу подземнијех сила, као што би недвојбено био одржао сваки непријатељски јуриш. Зид се око трвђаве подиже у вис да покрије леђа борилаца. С једне и друге стране два силна крила бране је од топова попут оријашког оклона. Тврђава дакле Пија V на суху а на мору тврђава св. Ивана, која заступа концентрично двор, бране Дубровник од сваке навале. На стрмоме Срђу турска артиљерија бијаше немоћна, јер имаша да се бори наравном обраном брда и другом обраном тврђава. Ако су дакле дубровачке земље немоћне, сам град могао је обновити у новијести обрану Рода. Са свијем тијем сужањство поклпсара, особито Маројице и Ннколице, који на два различна начина уживаху силну поi) Иисма Ивана Сквадрија Стјепану ГрадиКу ив Напуља 14. маја 1678. г. К тому надодаје, да је крал. зановједио да се пошл.е у Дубровник много жита п новрКа, сто кантара нраха, недесет ,,rli miccio“, oO зрна за тонове, 500 мањијех пушака, а 500 великнјех u то еве на дар п Оез икаквијех увјета, и да ће се, ако буде до нотребе, још више дати. ПослаКе се неколико добрнјех срзената (Церва Metropolis Ragusina Т. IX стр. 3463.) -) Али прва н довста значајна мисао Сената Си одреднти, да је напуљски војни изасланик по,г.)ожан војннм нровиднтурнма републнкс ,,cum hoc, ut Ше primus р о s t hos seđeat in banca“ (C'ons Rog. 8. јул.,)