Дело

206 Д Е Л 0 Николица Бона, затворен у смрдећој кули, разбоље се и малакса у један мах. Силе га остављаху брзо. Није више могао писати оне своје ведре извјештаје. ни рећи још једном отаџбини, да благосиља патње за опћу слободу. Старији му друг бјеше сам о боку. Замоли лијечника. Не дадоше му. Одрекоше му капелана, који тамо обављаше службу Божју за каквијех десет породица дубровачких. До пошњедњега часа не хтједоше му дигнути окова с нога и с рука.1) II тако велики патриота искипљен од грознице. далеко од свога мора и своје куће, за св. Влахом, издахну у сриједу 16. августа, ненавршенијех че т десет година славнога живота. Ннколица Бона даде своме граду у брзо проживјелој младости радњу једнога столећа. Његов живот и његова смрт стоје ведри и осамљени на првој страници наше прошлостн. Потомци га назваше о^ем домовине. Велики га нсторик зове нововјеким Регулом. Али ти заслуженп придјевци не озндчују до■ста јасно све што је тај муж био и какву је дубоку бињегу ударио за све вјекове на наше чело. Ко се прошета Дубровником, угледаће одмах на свакој кући у камен усјечено име Спаситељево. Оно је име правн његов споменик. На свакој кући он живи нераздружив од Криста, кога толико љубљаше. Па ако је његово име потамњело у садашње доба пред именом његовога славнога суграђанина Џива Гундулића, ако је наш дух, обузет чезнућем за ширим јединством, обратио сву своју љубав к пјеснику, доћи ће ипак вријеме, када ћемо под теретом тешкијех одговорности, иунијех рука посла да саградимо државну заједницу, тражити утјехе и науке у озбиљној страници наше повјести и вратићемо се к великоме државнику, који је својом смрти заокружио велику цнјељ његовога и нашега живота, обновљење расцвијељене отаџбине. Опће позната слика приказује нам какав бјеше. Завијен у плашту држи у руци гласовиту ахтламу. Млађан, дугуљаста подбратка, врло висока чела, танка носа и танкијех духовитијех црта у нсплављеној старој слици сјаје некакво сузно, дубоко око, што дава душу и ватру чудномв но лнјепоме лицу. У његовијем цртама осјећамо меланколичну црту, које нема у крупнијем и рек би сексуалнијем мрскама Маројице Кабоге. Отац 33) * енат песланику (.оргу у Напул,, 15. септембра. (Lettere ed istruzioni etc.)