Дело

ПОСДАНСТВО U СМРТ НИКОЛЕ Г.ОНЕ 207 му Џиво Бона у доколици пјеваше но моди времена. У томе га с иочетка наслиједи син. Па и он пјеваше често, полазећи у Турску. За свога иосланства у Једрену, док Дубровнпк лежаше једнако у праху, пун, како бјеше Николица, нада, јер бјеше подигао вла ■ститнјем рукама обезглавжени град, заијева на латинском језику: ,Plioenix sive Ragucinae urbis, Terraemotu prostratae, felix Vaticiniiim." Алн га за рана окуппше озбиљније науке. Мало је л>удн његова времена а у његовим годинама нико није тако дубоко познавао знаност иравну. Од када га Велико Bnjehe примн у своје крило (1656.) об би стожер правничога жнвота републике. У двадесет и другој години би именован одвјетником Великог Двора (Avvocato đella Corte Grande). Два пута би казнени судац, а четирп пута консуо за цивилне правде (Console dele Cause Civili.) Три иута сједе у Мало Вијеће, три пута на кнежевску столпцу1). Трешња га остави сама консулом за цивилне нравде. Његова четири друга погинуше под рушевпнама града, Бјеше тако потребпт држави, да га не Изаслаше никада на спољашњу кнежину. Његов живот у вријеме трешње сва је иовјест Дубровника. Мјесец и по влада самодржавно републиком. Видјели смо како иодиже град,2) како му поврати потиштени дух, како успостави ред, како нритисну грабежљиву властелу, како спаси свете моћи и државне новце, не хајећи за пламтећу кућу, ни за сестре и браћу, који се као чудом спасише. Сам самцат води рачуне државне благајне као кућни домаћин републике. Као чувар стражи сам са Николицом Басељи у Ревелнну над пламтећом гомилом, молећи без престанка богородично число за дугијех ура ноћи. А о праскозорју , сред непослуха своје чељади, пљачкања разбојника, подмукла нрнправљања Турака и Млечића, Николица сам иде к млетачкоме генералу Ђустинијану и добацива му ионоситу рнјеч, чијп се таласп једнако чују над обудовљенпјем градом и чути ће се до најдаљих нокољења: „Господине, док буде жив један сам од нас, оч)ваћемо нашу слободу.”3). Бунићева смрт зави Дубровник у црно. Звоно Велпкога Вијећа стаде клецати од уре до уре као за саму смрт кнеза. ') Октобра 1071., августа 1(574. u јунија 1077. У Државном Аркнву чува се књш н у корицама са натнисом.- „Spesa publilicba tennta da Nicolo di Giv. de Bona t 1(367.u 2| Глава прва ове књиге. 3) Франо БоОали Марку Бассл»у, ‘29. маја 1667. Аркив Гоце.