Дело

208 Д Е Л 0 Сенат онога истога дана «per acclamationem» нареди Маломе Вијећу да након тргања одредн згодан дан за свечано подушје у кнежевској цркви св. Влаха. Ријеши уједпо, да се има ставпти плоча од мрамора у дворани Малога Вијећа, на којој ће се овјековечити мученичка смрт великога патриоте.1). За задушнице би одређено шездесет дуката из поваца за данак — као да би се још боље означио велики смисао тога тужнога дана 2). У исто доба република приопћи кобни догађај папи Иноценту XI по посланику Градићу и напуљском поткраљу по посланику Соргу 3) «Бјеше вам дата заповјед. пише овоме, да се опростите с поткраљем, јер је ваше посланство докончано са оном ирипомоћи, коју примисмо од Његове Преузвишености. Али сада останите тамо јер наше ствари код Порте даномице бивају мутније. Бона је умро у оковима, које му оставише на ногама да задњега пздаха. Ппсм > Маројице Гучетића, у коме нам јављаше силну несрећу, посласмо у оригиналу Св. Оцу по Градићу а вама га шаљемо у пријепису.”4). i) Овај последњи закл.учак би црихваћен са 10 гласова протпв шест, што не може зачудити, ако се нромисли, како република бјеше тврда у слављењу своје дјеце, еда се когод не би пзнио н осилио на штету јавне слободе. Зато стари Дубровник нема него два споменика: мањи за властелина, а у авлијн Двора eefiu за пучанина. Натнис дјело гласовитога језовите Толомеја, који би Николичин учител., јест ]»емек дело класичке ениграФике: Г.таси овако: ]>. 0. М. Nicolao de Bona Joannius Filio Singularis Prudentiae Senatori 4ui difficillimis Reijmlilicae temporibus gravissima legatione sponte Suscepta ad vicinum Proregem et ab eo per vim Si I.istriam ad Turcarum Imperatorem transmissus, ibi dintnrno in Carcere pro Patriae libertate catenatus obiit, morte ipsa, animique Constantia imoi-talitatem nominis in omnem posteritatem Promeuitns. lloc ех Sen: Cons: Mouimentum Honoris, et Memoriac Positum. Anno MDCLXXVI1I. .') 12. нов. 1878. Com. Rog. 3) Lett. e Comm di Poneute 167S. — 80. Државни Аркпв. 4j ТКали бог нијесмо нашли то нисмо. Градић оправи наруџбу Сената u ниса овоме 10. октобра: „Немам ријечи да изречем горчину своје душе, кад разумјех нисма господ. Марина Гучетића, који остаде сред свакојаких мука варварске окрутности након јадне смрги његовога друга. Алн ја, да се утјешим, па н зато што добро размисливши мнијем збил.а да је тако, зовем ону смрт славну, јер бн иоднесена за вјеру, што је главни разлог с којега нас толико данданас нрогоне. Одмах приоићих вијест особно кардинаду Цибо и нрсдадох му писмо за ll>. Св. еда не бих изгубио времена питајући саслушај у пане, нстом приступих ногама Њ. Свј. Молићу за номоћ, како ми нишу В. П. ма aj сви ови љцлн икамени.1и (ове су ријечи у оригиналу српски) et non est (]ui misereatur nostri ех onmibns casis nostris, a мсне држе за снромаха, коме рекоше кише нута Бог ru до (и ове су ријечи такође српски у оригиналу). Сасвнјем тијем послушаћу В. П. и нада.ве, пр мда ја трошнм н кидам без корнсти.* (Lett. di Stet’. Abb. Gradi da RomaF-оХП Bp. 1255. Држак. Аркив.)